Back

ⓘ Хемија




                                               

Medicinska hemija

Medicinska hemija ili farmaceutska hemija je disciplina na raskršću hemije, farmakologije, i biologije koja obuhvata dizajn, sintezu i razvoj farmaceutiskih lekova. Medicinska hemija se bavi identifikacijom, sintezom i razvojem novih hemijskih entiteta podesnih za terapeutsku upotrebu. Ona takode obuhvata izučavanje postojećih lekova, njihovih bioloških osovina, i njihovih kvantitativnih odnosa strukture i aktivnosti. Jedinjenja koja se koriste kao lekovi su prvenstveno organska jedinjenja, koja mogu da budu mali organski molekuli i biopolimeri. Medutim, i za neorganska jedinjenja i jedinj ...

                                               

Међународна унија за чисту и примењену хемију

Међународна унија за чисту и примењену хемију је међународна, невладина, научна организација која за циљ има напредак хемијских дисциплина. IUPAC је најпризнатији на пољу постављања стандарда у именовању једињења. Идеја о потреби сарадње међу хемичарима света као и усвајања заједничких стандарда релативно је стара. Први у низу оваквих састанака који уједно и представљају претечу оснивању Уније одржан је на иницијативу и у организацији Фридриха Кекулеа 1860. године. Ово ће бити први у низу састанака који ће за производ имати усвајање Женевске номенклатуре 1892. која представља први покушај ...

                                               

Органска хемија

Органска хемија је област хемије која се бави научним истраживањем структуре, својстава, композиције, реакција, и припреме једињења базиранх на угљенику и њихових деривата. Та једињења могу да садрже знатан број других елемента, укључујући водоник, азот, кисеоник, халогене као и фосфор, силицијум, и сумпор. Органска једињења формирају базу свих форми живота на Земљи. Она су структурно веома разноврсна. Опсег примена органских једињења је енорман. Она су било база, или важан конституент, многих производа, неки од којих су пластика, лекови, петрохемикалије, храна, експлозивни материјали, и б ...

                                               

Bioorganska hemija

Bioorganska hemija je naučna disciplina koja kombinuje organsku hemiju i biohemiju. Dok je biohemija usmerena na razumevanje bioloških procesa koristeći hemiju, bioorganska hemija se bavi organisko hemijskim istraživanjima, drugim rečima strukturama, sintezom i kinetikom biološki relevantnih jedinjenja. Pri istraživanju metaloenzima i kofaktora, bioorganska hemija se preklapa sa bioneorganskom hemijom. Biofizička organska hemija je termin koji se koristi za opisivanje intimnih detalja molekulskog prepoznavanja primenom bioorganske hemije. Bioorganska hemija je grana prirodnih nauka koja iz ...

                                               

Општа хемија

Општа хемија представља једну од четири основних гране хемије. Заједно са неорганском хемијом, органском хемијом и биохемијом, општа хемија обухвата целокупну област проучавања хемије. Као таква, општа хемија се изучава као курс у средњошколском образовању или као уводни курс на универзитетском нивоу. Општа хемија има за циљ дати увид у широк спектар различитих концепата из хемије и да се тек отвори могућност даљег проучавања кроз одређеније дисциплине, попут аналитичке или органске хемије. Курс опште хемије углавном обухвата теме стехиометрије, предвиђања производа реакција, термодинамике ...

                                               

Kombinatorna hemija

Kombinatorna hemija se sastoji od hemijskih sintetičkih metoda koji omogućavaju pripremu velikog broja jedinjenja u pojedinačnom procesu. Kolekcije jedinjenja se mogu sastojati od smeša, setova pojedinačnih jedinjenja ili hemijskih struktura formiranih pomoću računarskog softvera. Kombinatorna hemija se može koristiti za sintezu malih molekula i peptida. Strategije koje omogućavaju identifikaciju korisnih jedinjenja u kolekcijama su isto tako deo kombinatorne hemije. Metodi koji se koriste u kombinatornoj hemiji se takode koriste izvan hemije.

                                               

Портал: Хемија

                                               

Азеотропне смеше

Азеотропне смеше су смеше које не мењају свој састав при преласку из течног у гасовито агрегатно стање. Назив су добиле од грчких речи које у дословном преводу значе "кључа непромењено", то јест ако се изводи фракциона дестилација, као крајњи резултат добијају се одвојена чиста компонента А и азеотропни раствор. Прво се мислило да су они независна хемијска једињења, док се није доказало да се променом притиска мења и састав смеше. Познати пример је раствор HCl у H2O, који има максималну тачку кључања од 108.58 °C за концентрацију од 20.222% HCl.

                                               

Аутокатализа

Аутокатализа је појава да неки производ који се ствара при некој рекацији убрзава сам процес те реакције.Катализа при којој су сами катализатори производи хемијске реакције. За скуп хемијских реакција може се рећи да су "колективно аутокаталитички" ако један број тих реакција производи катализаторе довољне количине других реакција које цео скуп хемијских реакција самоодрживо даје унос енергије и молекули хране. аутокатализа хемијске реакције прави примери аутокатализне реакције

                                               

Изотопи водоника

Водоник има три изотопа који се могу наћи у природи, понекад означени 1 H, 2 H и 3 H. Прва два су стабилна, док 3 H има време полураспада од 12.32 године. Такође постоје и тежи изотопи, који су сви синтетички и имају време полураспада мање од једне зептосекуне. Од ових 5 H је најстабилнији, а 7 H најнестабилнији. Водоник је једини елемент чији изотопи имају различита имена у уобичајеној употреби данас: 2 H или водоник-2 је деутеријум, а 3 H водоник-3 изотоп је трицијум. За деутеријум и трицијум се понекад користе симболи D и Т. IUPAC прихвата симболе D и Т, али препоручује да се уместо тог ...