Back

ⓘ Хемија




                                               

Хемија

Хемија је природна и експериментална наука. Бави се проучавањем грађе, особина и промена супстанци као и закона по којима се те промене дешавају. Класично се издваја четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то: општа хемија, неорганска хемија, органска хемија и биохемија. Хемија је једна од елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, медицини. У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија. Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њихо ...

                                               

Неорганска хемија

Неорганска хемија, анорганска хемија или минерална хемија је део хемије који изучава хемијска својства и реакције свих хемијских елемената осим угљеника и њихових једињења као и хемијске процесе који се збивају међу њима. Једињења угљеника изучава органска хемија. Гранична област неорганске према органској хемији су органометална једињења. Док та једињења у органској хемији служе само као помоћна средства или реагенси, неорганска хемија разматра координацијску хемију метала. Историјски, неорганска хемија се бави супстанцама које нису настале као посљедица органског живота, односно као прои ...

                                               

Физичка хемија

Физикална хемија или физичка хемија је настала обједињавањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физикална хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. Нпр., величина молекула у течности се може одредити на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлинског капацитета и површинског напона. Физичка хемија, за разлику од хемијске физике, је предоминантно мада не увек макроскопска или супра-молекуларна наука. Већина принципа на којима ...

                                               

Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду

Факултет за физичку хемију је факултет у Београду. Физичка хемија се на Универзитету у Београду предаје од 1903. године. Знања и дипломе које се стичу на Факултету за физичку хемију омогућавају студентима рад и напредовање у областима физичке хемије и наукама са којима се физичка хемија граничи. Факултет је матичан за физичку хемију и уже области: спектрохемију, електрохемију, нуклеарну и радиохемију, хемијску кинетику, квантну хемију, биофизичку хемију и динамику неравнотежних процеса, физичку хемију материјала и физичку хемију у контроли и заштити животне средине. На факултету се стичу д ...

                                               

Аналитичка хемија

Аналитичка хемија је дисциплина хемије која се бави анализом различитих матерјала са циљем добијања податаке о њиховој структури и хемијском саставу. Аналитичка хемија је студија сепарације, идентификације, и квантификације хемијских компоненти природних или вештачких материјала. Квалитативна анализа производи индикацију о идентитету хемијске врсте у узорку, а квантитативна анализа одређује количину појединих компоненти супстанце. Сепарација компоненти се често врши пре анализе. Аналитички методи се могу расчланити на класичне и инструменталне. Класични методи такође познати као методи мок ...

                                               

Supramolekularna hemija

Supramolekularna hemija je domen hemije koji je izvan samih molekula. Fokus ove oblasti hemije je na hemijskim sistemima formiranim od diskretnog broja molekularni podjedinica ili komponenti. Sile koje su odgovorne za prostornu organizaciju mogu da variraju od slabih do jakih, dokle god je stepen elektronskog sprezanja izmedu molekularnih komponenti mali u odnosu na relevantne energijske parametre komponente. Dok je fokus tradicionalne hemije na kovalentnim vezama, supramolekularna hemija se bavi slabijim i reverzibilnim nekovalentnim interakcijama izmedu molekula. Te sile obuhvataju vodon ...