Back

ⓘ Праисторијски живот




                                               

Прадевојчица

Прадевојчица је дечји роман српске књижевнице Десанке Максимовић написан 1970. године. То је роман о праисторијској цивилизацији, тадашњем животу, односима и обичајима и сматра се најуспјешнијим прозним делом за одраслију децу Десанке Максимовић.

                                               

Паника

Паника представља изненадан и јак страх јединке или цијеле групе, који најчешће настаје када је живот јединке или групе доведен у питање. Паника се често јавља и код особа које болују од анксиозности.

                                               

Петроглифи монголског Алтаја

Петроглифи монголског Алтаја је праисторијски археолошки локалитет у монголском делу планинског масива Алтајске планине које је најпознатије по петроглифима и надгробним споменицима који сведоче о развоју културе у Монголији у раздобљу од 12.000 година. Због тога су комплекси петроглифа монголског Алтаја уписани на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2011. године. Најстарији петроглифи потичу из неолита 11.000 - 6.000. п. н. е. када је ово подручје било под густом шумом и дом за хиљаде ловаца на крупну дивљач. Каснији петроглифи приказују прелаз на сточарство као д ...

                                               

Амајлија

Неандерталци и други праисторијски становници користили су природне амајлије, а фигурице Палеолитских Венера, од којих су неке старе 25.000 година пре нове ере, спадају у најстарије амалије које је човек створио. У Античком Египту једна од најчешћих амајлија био је балегар, ког су носили и живи и мртви. Балегар је био симбол живота.

                                               

Праисторија на тлу Србије

Праисторија на тлу Србије обухвата период историје Србије од појаве првих људи на њеном тлу око 40.000. године п. н. е, до доласка Римљана крајем III века п. н. е.

                                               

Винча

Винча се налази на 14 km удаљености од Београда, поред пута Београд–Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада градској општини Гроцка града Београда. Према попису из 2011. било је 6.779 становника.