Back

ⓘ Лични живот




                                               

Право на лични идентитет

Право на лични идентитет формулисано је у међународном праву низом споразума и конвенција. Већ од рођења, идентитет појединца формира се и чува регистрацијом или му се даје име. Међутим, лични идентитет постаје сложенији како појединац развија савест. Људска права постоје како би се одбранила и заштитила појединачност; професорка права Џил Маршал изјавила је: "Закон о људским правима постоји да би се осигурало да су појединачни избори начина живота заштићени од већинског или популистичког кршења.” Упркос сложености личног идентитета, он се чува и подстиче кроз приватност, права личности и ...

                                               

Хигијена

Хигијена је наука о здрављу чија је основна вредност да се искаже потреба за очувањем и заштитом здравља људи. Задаци хигијене као савремене науке, груписани су у неколико специјализованих области: од личне хигијене, хигијене рада, хигијене физичке културе, комуналне хигијене, хигијене у ванредним ситуацијама, школске хигијене до менталне хигијене, и они настоје да "чине јединство укупне спремности људи да се у изазовима које носи савремен живот изборе за здравље". Најчешће се под појмом хигијене подразумева скуп пракси које се обављају ради очувања здравља. Такође, у популарној култури и ...

                                               

Списак епизода серије Бољи живот

Бољи живот је југословенска телевизијска серија снимљена у продукцији Телевизије Београд која је постигла огромну гледаност у бившој СФР Југославији. Серија има 82 епизоде, као и новогодишњи специјал. Прва сезона је премијерно емитована од 10. јануара до 6. јуна 1987. године и броји 22 епизоде, друга од 12. децембра 1987. до 4. јуна 1988. године и броји 25 епизода, а трећа и последња сезона је премијерно емитована од 21. октобра 1990. до 16. јуна 1991. године и броји 35 епизода. Због велике популарности серије направљен је и филм Бољи живот. Серија Бољи живот броји 3 сезоне и 82 епизоде.

                                               

Zagrobni život

Zagrobni život verovanje je da se suštinski deo identiteta pojedinca ili tok svesti nastavlja nakon smrti fizičkog tela. Prema raznim idejama o zagrobnom životu, osnovni aspekt pojedinca koji živi posle smrti može biti neki parcijalni element, ili čitava duša ili duh pojedinca, koji nosi sa sobom i može dodeliti lični identitet ili, naprotiv možda neće, kao u budističkoj nirvani. Vera u zagrobni život suprotna je verovanju u zaborav nakon smrti. U nekim pogledima, ovo kontinuirano postojanje često se odvija u duhovnom carstvu, a u drugim popularnim pogledima, pojedinac se može preroditi u ...

                                               

Koncept kvaliteta života (medicina)

Koncept kvaliteta života je sve ono što život čini vrednim življenja, a u kvantitativnom smislu, to je procena trajanja preostalog života lišenog oštećenja, nesposobnosti ili invalidnosti. Zdravlje je samo jedan od činilaca kvaliteta života,jer postoje i drugi činioci, koji nisu predmet proučavanja medicine kao što su obrazovanje, kultura, religija, materijalno stanje, koji značajno utiču na kvalitet života pojedinca. Prisustvo bolesti je svakako ograničavajući faktor u ostvarenju potreba pojedinca u datim okolnostima svakodnevnog života, pa samim tim i kvaliteta života.

                                               

Лична права

Лична права представљају део грађанских права којима се човеку и грађанину обезбеђује његова приватна личност. Циљ ових права је да, у складу са западноевропском цивилизацијом и традицијом, обезбеде у демократском друштву улогу сваком појединцу који се формира као личност и стиче политички субјективитет као грађанин. Лична права могу бити: Спољашња - кад се њима штити физичка неповредивост човека међу којима су право на живот, неповредивост стана, слобода кретања и настањивања и Унутрашња - кад се њима штити унутрашња неповредивост човека међу којима су слобода савести и вероисповести, сло ...

                                               

Алдерферова ЕПР теорија

Алдерферова ЕПР теорија је теорија из психологије коју је створио амерички психолог Клејтон Алдерфер, која се слаже са Масловом да код појединца постоји хијерархија потреба, али истиче да појединци имају само три групе потреба и да није нужно да се прво морају задовољити потребе нижег нивоа да би се тражило задовољење потреба вишег нивоа. Алдерфер теорија се заснива на Масловљевој теорији хијерархије људских потреба, с тим што он мења ту хијерархију, стварајући ЕПР теорију е гзистенцијалне потребе, потребе за п овезивањем и потребе за р астом. Уређење ових категорија је слично као код Масл ...

                                               

Дан самаца

Дан самаца, такође познат као празник дуплих једанаестица, празник нежења, дан неприхваћених, јесте популаран празник забавног карактера међу омладином Кине која је поносна на што нема партнера. Порекло овог празника долази из студентске и интернет културе. Овај дан истовремено служи и скретању пажње самаца са чињенице да су сами. Како велики број младих тада организује окупљања, на овај дан многи заправо имају прилику да пронађу партнера. На Дан самаца сва велика предузећа нуде промотивне попусте онима који славе празник. Почевши од 11.11.2009. године, кинеска онлајн продавница Таобао и њ ...

                                               

Друштвени контекст

Друштвена средина, друштвени контекст, друштвено-културни контекст или средина се односе на непосредну физичку и социјалну средину у којој људи живе, односно у којој се нешто дешава или развија. Средина укључује културу у којој је појединац образован или у којој живи, као и људе и институције са којима се налази у интеракцији. Интеракција се може одвијати лично или преко комуникационих медија, чак и анонимно или у једном смеру, и не мора да подразумева једнакост друштвеног положаја. Дакле, социјално окружење је шири појам од појмова друштвене класе или друштвени круг.

                                               

Љубав

Љубав је стање релативно јаке емотивне наклоности према некоме или нечему. Љубав је разноврсност различитих емоционалних и менталних стања, типично снажно и позитивно доживљаваних, која се крећу од најдубље међуљудске наклоности до једноставног задовољства. Један пример овог опсега значења је да се љубав мајке разликује од љубави према супругу, и разликује се од љубави према храни. Најчешће се љубав сматра емоцијом јаке наклоности и личне привржености. Љубав исто тако може да буде врлина каја представља људску љубазност, саосећање, и наклоност - "несебичну лојалну и добродушну бригу за доб ...