Back

ⓘ Битка код Гиндара




Битка код Гиндара
                                     

ⓘ Битка код Гиндара

Битка код Гиндара или битка на брду Гиндар вођена је 38. године п. н. е. у Сирији између римске војске под командом Публија Вентидија Баса и партске војске под командом принца Пакора. Део је Антонијевог партског похода. Римљани су однели одлучујућу победу.

                                     

1. Увод

Партски краљ Ород II покреће 40. п. н. е. поход против Римске републике охрабрен грађанским ратовима који су последњих деценија потресале Рим. Ород осваја Сирију, Левант, Палестину и највећи део Мале Азије. Тријумвир Марко Антоније следеће године шаље своју војску под командом Публија Вентидија Баса. Бас Партима наноси поразе код Киликијских врата и Аманског превоја чиме их је протерао из Сирије и Мале Азије. Пакор 38. п. н. е. покреће нови поход. Бас је одлучио задржати га на самој граници.

                                     

2. Битка

Бас шаље Пакору лажне уходе које су му сугерисале да са својим трупама пређе Еуфрат узводно. Пакор одбија сугестију и прелази реку низводно. То је и била Басова намера. Он заузима оближњи градић/брдо Гиндар. Када је Пакор изашао пред легионаре који су запосели брдо, одмах је дошло до битке. Бас је користио исту тактику као и у бици код Киликијских врата; натерао је непријатеља да напада узбрдо чиме је анулирао његову предност у коњици. Партска претходница коњаника-стрелаца брзо је уништена борбом прса у прса те су Римљани засипали копљима партску главнину. Потом је Бас наредио јуриш којим је потпуно поразио Парте. Принц Пакор је погинуо, а само мали бро успео се спасити и побећи преко Еуфрата.

                                     

3. Последице

Битком код Гиндара завршени су партски офанзивни напади. Парти више неће покушавати да Римљанима преотму територије на истоку. У будућим римско-партским сукобима, Римљани су по правилу били у офанзиви. Бас је одбио да настави напредовање и потпуно уништи непријатеља да тиме не би створио завист код Марка Антонија. Марко Антоније следеће године преузима команду над његовим трупама и покреће поход који се завршио катастрофом.