Back

ⓘ Јадранско питање




Јадранско питање
                                     

ⓘ Јадранско питање

Јадранско питање или Јадрански проблем, у периоду послије Првог свјетског рата, представља рјешавање судбине територија дуж источне обале Јадранског мора које су раније припадале Аустроугарској. Коријен проблема налази се у тајном Лондонском уговору, који је потписан за време рата, али и у растећем национализму, посебно у италијском иредентизму и југословенству, што је на крају довело до стварања Југославије. Питање је било главна препрека крају Париске мировнке конференције, али је дјелимично рјешен Рапалским споразумом између Краљевине Италије и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

                                     

1. Позадина

Аустроугарска је изашла из рата 3. новембра 1918. године, када је наредила својим трупама да престану са борбеним дејствима. Примирје у Вили Ђусти, потписано је са Италијом тога дана, а ступило је на снагу 4. новембра, а 13. новембра је потписано примирје у Београду, Италије са својим савезницима на Балканском фронту. Италија је одмах почела да заузима територије које су јој уступљене уговором из 1915. године, а истовремено је јужнословенско становништво почело са формирањем локалних самоуправа против аустроугарских власти и италијанске експанзије. Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба основано је у Загребу 5-8. октобра 1918. године, а Држава Словенаца, Хрвата и Срба проглашена је 29. октобра и истог дана је Сабор, легитимни парламент Хрватске и Славоније, прогласио независност од Аустроугарске. Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца формирано је 1. децембра у Београду унијом ове државе са Краљевином Србијом.

                                     

2. Докази

Становништво

Главне доказе представила је Југославија јер је на тим територијама живело око седам милиона Словена, готово цјелокупно становништво.

Од далматинских острва, Италијани су већину имали само на Лошињу. Када је залеђе Ријеке укључено заједно са њеним предграђем југословенска већина је повећана. Италијанске претензије на Горицу и Градишку су биле опште прихваћене, као и претензије на словенска насеља око Фрулије.

На Конференцији угњетених народа у Риму од 8. до 10. априлу 1918, Италија је пружила званичну подршку Крфској декларацији 20. јул 1917, југословенском документу који уз подршку Британије и Француске изражава потребу за политичким уједињењем Јужним Словена.

Географија

Италијани су тврдили да природну географску границу Италије чине Јулијски и Динарски Алпи и да се због тога аустроугарско приморје налази унутар географске Италије.

                                     
  • Јадранско море, водена је површина која раздваја Балканско полуострво од Апенинског полуострва и Динарске планине и Апенинских планина. Јадранско море
  • Hrvata i Slovenaca, kojim je rešeno tzv. Jadransko pitanje - utvrdivanje posleratnih granica na istočnoj jadranskoj obali izmedu dviju kraljevina. Potpisan
  • вези Трста. Он је подсетио Британце да питање Трста није само војно, него и политичко питање јер је у питању област која је Југославији била неправедно
  • Сплита и његова трансформација у један од најважнијих градова Далмације и Јадранског мора у цјелини. Млетачка република, да би поткопала трговину у Дубровачкој
  • которска Споразум о питањима војничкога значаја, која се односе на јадранско приморско подручје - други је документ који се односи на јадранско приморско подручје
  • светског рата и распада Аустругарске, питање статуса града Ријеке постаје велики међународни проблем ријечко питање У јеку спора између Краљевине СХС
  • Краљевина Југославија, Мајстерова борба за северну границу, Јадранско питање и Корушко питање Детаљније: Априлски рат, Словеначки четници, Друго заседање
  • југословенску владу да попусти. Лојд Џорџ је, нпр, захтевао да се јадранско питање реши што пре јер је угрожавало европску равнотежу мира. Француски премијер
  • Оперативна зона Јадранско приморје скраћено ОЗАК је назив немачког војног дистрикта створеног на подручју североисточне Италије и северозападне Југославије
  • Краљевина Србија, чија је званична политика била да је питање Црне Горе унутарсрпско питање које би се свршило анектирањем Црне Горе у српску државну