Back

ⓘ Категорија:Књижевни ликови




                                               

Андреас Сам

Андреас Сам је главни лик у збирки прича Данила Киша под називом Рани јади, која је први део трилогије Породични циркус из 1970. године. Андреас је главни лик у причи а уједно је и наратор. Веома је млад, али се његове тачне године не могу утврдити. Ради се о хиперосећајном, осетљивом детету које примећује ствари које други не виде, па у свету око себе запажа неважне детаље и у ситницама сагледава суштину и лепоту живљења. Љубав према природи је једна од његових главних особина. Четворочлана породица Сам је сиромашна, а њихова немаштина је додатно појачана ратним стањем у којем су се затек ...

                                               

Антагониста (уметност)

Антагониста, лик којем се најчешће супротстављају протагонисти, главни јунаци неког књижевног, позоришног или фимског дела.

                                               

Арагорн II

Арагорн II син Араторнов је измишљени лик из романа Силмарилион и Господар прстенова енглеског писца Роналда Руела Толкина. Био је познат као поглавар народа Дунедаина који је учествовао у рату за прстен. Дунедаински поглавар Арнора. У време Рата прстена, Арагорн II био је шеснести и последњи поглавар Дунедаина. Рођен је године 2931. Трећег Доба, а подизао га је Елронд Полувилењак у Ривенделу. Кад је Арагорну било двадесет година упознао се с Елрондовом ћерком, Аруеном, и овај пар се заљубио једно у друго. Међутим, Елронд није хтео да дозволи овај брак док Арагорн не постане законити краљ ...

                                               

Аруена

Аруена је измишљени лик из романа Силмарилиона и Господар прстенова чувеног енглеског писца Роналд Руел Толкина. Вилинска принцеза Ривенделa. Аруена је била ћерка Елрондa полувилењака и краљице Келебријане. Рођена године 241. трећег доба Сунца, сматрана је највећом лепотицом свог доба. Вилењаци су је знали као Вечерњу Звезду, а људи често звали Ундомијела, или "вечерња дева". Скоро три хиљаде година она је живела у Ривенделу и Лотлоријену. 2951. срела се са Арагорном II, наследником дунедаинских краљевстава, и заљубила се у њега. 2980. они су се заручили, али Елронд је забранио овај брак д ...

                                               

Ахмет Шабо

Ахмет Шабо је главни лик романа Тврђава, Меше Селимовића. Радња романа Тврђава смештена је у муслиманску сарајевску средину после Хоћимске битке 1621. године. Ахмет, повратник из рата у родном граду не налази никога од своје породице јер су умрли од опаке болести. Тешко налази посао, где се на крају запошљава као писар, где упознаје хришћанку Тијану, прву особу којој се Ахмет отворио и причао јој о ранијим догађајима. Временом се и заљубљује њу и одлучује да је запроси. Иако су живели у сиромаштву они нису марили за то јер је она имала Ахмета поред себе, а он мирну луку. Остали су заједно ...

                                               

Бај Гањо

Гањо Сомов, Гањо Балкански или Бај Гањо је књижевни јунак Алека Константинова и главни лик у низу његових сатиричних фељтона. Први део књиге "Бај Гањо путује у Европу” буг. "Бай Ганьо тръгна по Европа" је сачињен од заједничке нити приповедања – путовање лика у различите градове Европе и поређење европског и бугарског морала. Други део користи већ формираног јунака како би исмевао актуелне политичког живота Бугарске са краја 19. века. Захваљујући великој популарности овог књижевног лика, "Бај Гањо” постаје синоним за Бугарина који поседује негативне особине, мање или више изражене. Прича ј ...

                                     

ⓘ Књижевни ликови

  • турске области западно од реке Крке, укључујући Буковицу, Равне Котаре, Лику и Крбаву. Овај санџак је служио као турско војно упориште према Млетачкој
  • хронолошки прате догађаје из претходног дела. У великом броју случајева ликови из претходних делова се враћају у наставке. Више наставака доводи до стварања
  • поистовећују, мада неки проучаваоци истичу да је прозопопеја кад персонификовани ликови проговоре. Квинтилијан каже да се термин прозопопеја користи кад су и особе
  • књижевности 1968 Старе српске биографије 1968 Србљак I III 1970 Ликови светитеља 1972 Законик цара Стефана Душана књига I Струшки и Атонски
  • Илија Бакић је српски песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар. Велики део књижевног опуса му је везан за фантастику и авангардну књижевност
  • је манифестација републичких књижевних сусрета у Трстенику чији је организатор Народна библиотека Јефимија. Ови књижевни сусрети покренути су 1984. године
  • домаће књижевно стварање. Нарочито је тај утицај био плодоносан у српској књижевности, у којој на хагиографској основи настаје најважнији домаћи књижевни жанр

Users also searched:

...
...
...