Back

ⓘ Романтизам (књижевност)




                                     

ⓘ Романтизам (књижевност)

Романтизам је књижевноисторијски типолошки појам и књижевни покрет. С почетка 19. века поникао је као супротност класицизму, и који је предметом уметности и књижевности сматрао свет човекових осећања, и насупрот рационализму истицао ирационализам, оспоравајући тезе о античкој уметности као идеалној и тражећи своја изворишта у народној уметности и усменом стварању властитог народа, али и страних, често до тада егзотичних, народа, односно у удаљеним историјским раздобљима.

                                     

1. Настанак појма и ширење значења

Романтизам се као књижевни правац развио у водећим европским књижевностима, најпре у немачкој, а затим у француској и енглеској књижевности, а ускоро је захватио и књижевности народа који су у то време стварали своју националну свест добијајући подстицаје од романтичарских идеологија. Стилска формација романтизма мање је кохерентна од класицизма или класнијег реализма, превладава у европским књижевностима у епохи која обухвата последњу деценију 18. века - понегде с јаче наглашеним предромантичким стиловима и периодима - и траје кроз прву трећину 19. века све до 40те године, али оставља своје трагове и у касније време, највише у лирском песништву, а дуже трајање романтизам бележи у књижевности с наглашеном националном функцијом.

Појам настаје као придев "романтичан" и означава нешто што је налик на средњовековни роман, дакле нешто фантастично, пустоловно, чудесно, затим и осећајно, и већ у своме настајању није био искључиво везан за књижевност и уметност, него је прокламовао одређени животни став и тип владања, а том је широком и многоврсном значењу допринела и романтичарска књижевност, па је његова употреба данас врло широка и у говорном језику.

Као књижевноисторијски појам појављује се у 17. веку у Енглеској 1674 и Француској 1669, најпре се примењује на италијанске песнике Ариоста, Бојарда и Пулчија, а код Вортона On the origin of romantic fiction in Europe 1774 већ је схваћена супротност средњовековне и ренесансне књижевности клaсицизму. Из Енглеске прелази овај појам у Немачку, а употребљава га Хердер 1766, а затим и немачки историчар у значењу "све поезије написане у традицији другачијој од оне која потиче из класичне антике" Велек. Као опозицију појму "класично" развили су термин "романтичан" и "романтично" браћа Шлегел посебно Август Вилхелм Шлегел у својим предавањима између 1798. и 1811. године, у којима су као романтична књижевност означена дела Шекспира, шпанска драма и романса, шкотске баладе, немачки епови и песништво италијанске ренесансе.

                                     

2. Начела романтизма

  • Бег од стварности у свет снова, маште, у прошлост средњи век
  • Национална обележја
  • Интересовање за фолклор
  • Љубав је платонска, спиритуална
  • Доминација стиха: песма, балада, роман у стиховима, бајка у стиху, поема
  • Мотиви љубави, родољубљља, природе
  • Светски бол
  • Напуштање класицистичких идеала
  • Женски ликови имају атрибут божанског бића
  • Језик је китњаст, сликовит
  • Субјективизам и индивидуализам
  • Истиче се проблем генија
  • Интересовање за необично, изузетно
                                     
  • Книжевност ренесансе, битна ствар код ове епохе је да је књижевност стварана на народном језику, за разлику од хуманизма где је постојала доза настојања
  • odnosno književnost koja je uverljiva u odnosu prema objektivnoj stvarnosti. Termin realizam se najpre javlja u filozofiji 18. veka, dok se na književnost primenjuje
  • Римска или латинска књижевност настала је и развијала се под утицајем грчке књижевности У њој се не огледа само развитак римског друштва, него су се
  • Гробарски треш романтизам или скраћено ГТР, фанзин је који се на сатиричан и пародичан начин бави темама из домена културе, уметности и књижевности којима
  • devetnaestog veka koji se obično naziva doba romantizma ili period romantizma Usko je povezan sa širim konceptom romantizma - intelektualnim, umetničkim i književnim
  • усмена књижевност Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 256 - 326. Павић, Милорад 1986 Српска књижевност барока
  • песме и приповетке, а његова Историја старе и нове књижевности један од првих прегледа целокупне светске литературе. Портал Биографија Портал Књижевност
  • Španska književnost se generalno odnosi na književnost špansku poeziju, prozu i dramu pisanu španskim jezikom na teritoriji koja trenutno predstavlja
  • списи најпреча народна потреба. Лепа књижевност мора не само забављати него и поучавати тзв. утилитарна књижевност Мада се књижевне врсте класицизма
  • Модерна књижевност или модернизам је заједнички назив за све правце који су се јављали у периоду од деведесетих година 19. века до Првог светског рата

Users also searched:

...
...
...