Back

ⓘ Царска џамија у Приштини




Царска џамија у Приштини
                                     

ⓘ Царска џамија у Приштини

Царска џамија у Приштини је подигнута 1460-1461. године, што одговара податку у натпису над порталом да је саграђена хиџарске 865. Џамија има статус споменика културе од изузетног значаја.

                                     

1. Изглед

Подигнута је осам година након пада Цариграда, односно датума када су преузети типолошки елементи са Аја Софије, који су и одредили углавном уобичајени османско-брусански тип градње џамија на српском тлу – једноспратне грађевине са куполом. Својим строгим и мирним пропроцијама, оскудна у декорацији како споља тако и изнутра, распоном куполе од 13.5 m, витким минаретом, тремом са три преломљена лука и три куполе, показује све вредности монументалних објеката насталих у раном периоду исламског градитељства у Србији. Грађена је од камених блокова. Једноставност пластичне обраде дошла је до изражаја у обликовању портала и прозора као и украшавању михраба, махвила и других елемената у унутрашњости грађевине.

                                     

2. Спољашње везе

  • Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
  • "Стари хамам Гази Мехмед-паше - Споменици културе у Србији”. САНУ на језику: српски.
  • Листа споменика

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.

                                     
  • заробљена. Турци су ушли у Смедерево, други пут у 15. веку овога пута коначно. Црквена звона су поскидана, а цркве су претворене у џамије Смедерево је постало
  • степен државне заштите, а неки од њих су уврштени у УНЕСКОву Светску баштину. Споменици културе у Србији Споменици културе од великог значаја Заштићени
  • провела као монахиња у Цариграду, али је време више трошила на царском двору, него у самом манастиру. Не зна се када је тачно умрла, а последњи пут се
  • вијеку забиљежили су, да су у Нишу тада видјели 7 џамија а само једну малу дрвену цркву. У Сремској Митровици било је 17 џамија а ни једна црква итд. Ни
  • године. Блазон: Изнад три џамије са минаретима двоглави орао Светог римског царства у лету, уз девизу SUB UMBRA ALARUM TUARUM у сенци Твојих крила На светлост
  • Одлика гробова владара у српској средњовековној држави била је да су они заузимали места или у западним травејима наоса православног храма или, поређани
  • српског људства за наступ ка Новом Пазару, Приштини и Новој Вароши ријеч је била о 30000 људи, подијељених у три колоне, које су имале да се упуте према

Users also searched:

...