Back

ⓘ Бечкеречки округ




Бечкеречки округ
                                     

ⓘ Бечкеречки округ

Бечкеречки округ је био један од пет округа Војводства Србије и Тамишког Баната између 1850. и 1860. године. Управни центар округа био је Велики Бечкерек.

                                     

1. Историја

Војводство Србија и Тамишки Банат формирано је 1849. године и првобитно је подељено на три округа: Бачко-торонталски, Темишварско-крашовски и Сремски. 1850. године је војводство подељено на пет округа, а подручје некадашњег Бачко-торонталског округа је подељено између Бечкеречког Торонталског, Новосадског, Сомборског и Темишварског округа.

Године 1860. укинути су и Војводство Србија и Тамишки Банат и његови окрузи, а територија Бечкеречког округа је тада укључена у оквир Торонталске жупаније у саставу аустријске Краљевине Угарске.

                                     

2. Географија

Бечкеречки округ је укључивао северозападни део Баната. Граничио се са Новосадским округом и Сомборским округом на западу, Темишварским округом на истоку, аустријском Војном крајином на југозападу и аустријском Краљевином Угарском на северу.

                                     

3. Демографија

По попису из 1850. године, округ је имао 388.704 становника, од чега:

  • Немаца = 126.730 32.6%
  • Словака = 2.562 0.66%
  • Румуна = 58.292 15%
  • Мађара = 60.781 15.64%
  • Јевреја = 1.421 0.37%
  • Хрвата = 3.752 0.97%
  • Бугара = 11.045 2.84%
  • Срба = 124.111 31.93%
                                     

4. Градови

Најважнији градови у округу:

  • Зичидорф
  • Велики Бечкерек
  • Турска Кањижа
  • Пардањ
  • Жомбољ
  • Перјамош
  • Нови Бечеј
  • Велика Кикинда
  • Модош
  • Чока
  • Велики Семиклуш
  • Ченеј

Изузев Великог Семиклуша, Перјамоша, Жомбоља и Ченеја који се данас налазе у Румунији, сви поменути градови су данас у саставу Србије.

                                     
  • српску страну су заступали у њој, бездински архимандрит Теофан Живковић и бечкеречки прота Данило Стајић. Радило се тако што су се домаћини кућа јавно изјашњавали
  • Угарском сабору. За проширени Бечкеречки програм из 1869. године биле су Томићеве присталице, а за непромењени Бечкеречки програм из 1872. године биле
  • музеја, у чију колекцију су касније ушли експонати његовог кућног музеја. Бечкеречки мађарски лист је писао између два рата о интересантном открићу у Ботошу
  • ревизор Ерлер је 1774. године приметио да се место Бардан налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско. Када је 1797. године пописан
  • наградити одређеном површином обрадиве земље. Одузета земља од властеле у В. Бечкеречкој жупанији дељена је српским добровољцима из Босне, Лике, Далмације, Србије
  • Јован Николић капелан ченејски. Српски Ченеј је по подацима проте Велико - бечкеречког 1891. године имао православну цркву и пароха. Купили су тих година и
  • Постоје разлози за претпоставку да је овај иконостас дело старијих бечкеречких сликара Поповића, Димитрија и Теодора. Црква није изнутра осликана, али
  • између 1905. и 1906. године. Након изградње представљала је део комплекса бечкеречке пиваре, на коју се надовезује, и која је, такође, била у власништву породице
  • ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Куман припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско. Године 1797. Куман има
  • године констатовао да место Селеуш вел Термиан припада Тамишком округу Бечкеречког дистрикта. Становништво је тада било српско. Када је 1797. године

Users also searched:

...