Back

ⓘ Ушачки рејон




Ушачки рејон
                                     

ⓘ Ушачки рејон

Учашки рејон административна је јединица другог нивоа у централном делу Витепске области на северозападу Републике Белорусије.

Административни центар рејона је варошица Ушачи.

                                     

1. Географија

Ушачки рејон обухвата територију површине 1.489.38 км² и на 16. месту је по површини међу рејонима Витепске области. Граничи се са Полацким рејоном на северу, Шумилинским и Бешанковичким на истоку, на југу је Лепељски, на западу Докшички и Глибочки рејони.

Највећи део територије рејона лежи у подручју Ушачко-Лепељског побрђа, док је мањи део територије у области Полацке низије. Највећи део рејона лежи на надморским висинама између 140 и 180 метара. Највиша тачка лежи на висини од 239 метара, док је најнижа тачка на 127 метара на нивоу језера Јанова.

Основна карактеристика рејона је велика раширеност водених површина, од чега је под мочварама око 0.5% површина, док језера заузимају укупно 77 км² укупно 178 језера. Највећи део језера припада групи Ушачких језера. Најважнији водоток је река Западна Двина са својим притокама Ушачом и Турављанком која се још назива и Дзивом.

Под шумама је око 41% територије.

                                     

2. Историја

Ушачки рејон је успостављен 17. јула 1924. године и првобитно је био део Полацког округа. Једно картко време, у периоди јун 1935 - јануар 1938. био је делом Лепељског округа.

У границама Витепске области је од јануара 1938. године изузев периода 1944 - 1954. када је био делом Полацке области. Привремено је распуштен крајем децембра 1962, да би поново био успостављен 4 године касније, 30. јула 1966. године.

                                     

3. Демографија

Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 15.970 становника или у просеку 11 ст/км².

Напомена: * према процени националног завода за статистику.

Основу популације чине Белоруси са 94.83% и Руси са 3.99% док остали чине 1.18% популације.

Административно, рејон је подељен на подручје варошице Ушачи која је уједно и административни центар и на 7 сеоских општина. На територији рејона постоји укупно 257 насељених места.

                                     
  • Паставским рејоном на северозападу и Глибочким на северу, док су на североистоку Ушачки односно Лепељски рејон на истоку. На југу граничи са рејонима Минске
  • истоку су Гарадочки и Шумилински рејон на југу је Ушачки док су на западу Глибочки, Мјорски и Горњодвински рејони На североистоку се граничи са Псковском
  • Витепским рејоном на истоку, Шумилинским на северу, Ушачким и Лепељским рејонима на западу те са Чашничким и Сененским рејоном на југу. Рејон се налази
  • Граничи се са Шаркавшчинским и Мјорским рејон на северу, Паставским на западу, Докшичким на југу и Ушачким и Полацким на истоку. Највећи делови области
  • Сянно Талачински рејон блр. Талачынскі раён - на карти 17 административни центар - град Талачин блр. Талачын Ушачки рејон блр. Ушацкі раён
  • градови Браслав и Пастави, односно 1961. када јој је прикључен Бјагомљски рејон Минске области. Витепска област је последњи регион Белорусије који је и
  • Лепељског, Ушачког и Чашничког рејона Витепске области, те преко делова Барисавског, Вилејског, Крупског, Лагојског и Смаљавичког рејона Минске области
  • преко територија Крупског рејона Минске области и Чашничког рејона Витепске области. Тече преко Горњоберазинске равнице и Ушачко - Лепељског побрђа. Укупна
  • се код села Камај у Паставском рејону и лежи на надморској висини од 228 метара. Свенцјанско побрђе ограничено је Ушачко - Лепељским побрђем, Полацком, Горњоберезинском

Users also searched:

...