Back

ⓘ Софија Јовановић (ратница)




Софија Јовановић (ратник)
                                     

ⓘ Софија Јовановић (ратник)

Софија Јовановић била је добровољац и наредник српске војске у ратовима од 1912 до 1918. године, добила је 13 одликовања.

                                     

1. Биографија

Рођена је у Београду као ћерка месара Јовановића из Душанове улице. Он је имао више ћерки али не и сина, па се и гласно жалио због тога што нема "сина јунака". Била је девојчица кад јој је отац умро, а матуранткиња кад је избио Први балкански рат 1912. године.

Тада се јавила Народној одбрани као добровољац - четник и прошла тест пред комисијом коју су чинили апотекар Карић, капетан Воја Танкосић и мајор Васић звани Горски цар. Потом је прошла обуку у Прокупљу и Врањској Бањи, а прво учешће у борбама имала је на Црној Чуки и Вељој Глави. Била је прва жена борац у српској војсци.

Пролазила је иза непријатељских линија, изводила диверзије и изненадне нападе. Почела је да добија одликовања, а француски репортери назвали су је "српска Јованка Орлеанка". Тада се њена фотографија нашла и на дописници, а објављена је и у париском "Малом журналу" 1912. године.

По завршетку Другог балканског рата запослила се као чиновница у Дирекцији железнице. Међутим мир је кратко трајао, убрзо је избио Први светски рат и од самог почетка, ноћи између 28. и 29. јула 1914. она је била учесник прве битке у којој је разбијен аустријски десант на Београд.

Била је у саставу Сремског добровољачког одреда где је командовала првом групом српских бораца која је прешла преко Саве у Срем да извиди непријатељске положаје и пресече телефонске жице до Земуна. Са њом су ишли Мирослав Голубовић, Предраг Караклајић, Павле Арсенић и Миливоје Лазаревић. Понели су и две српске заставе и поставили их на караулу, покупили наоружање и муницију и вратили се у Београд.

Учествовала је у биткама на Дрини и Колубари.

У октобру 1915. године када је Немачка повела офанзиву на Србију била је у борбама од Аде Циганлије до последње одбране Београда, на Дорћолу, под командом мајора Драгутина Гавриловића. Преживела је и повлачење преко Албаније, учествовала у пробоју Солунског фронта. У рату је била рањавана, изгубила је део стопала и остала инвалид. За јунаштво је добила 13 одликовања.

После рата се удала за ратног друга Тихомира Крсмановића и није се појављивала у јавности. Преминула је 1979. године и сахрањена је уз војне почасти на Новом гробљу у Београду.

Њена праунука је драматург и глумица Сања Крсмановић Тасић које је направила представу "Приче хлеба и крви" о Софији Јовановић.

                                     

1.1. Биографија Занимљивост

Опис регрутације: Пријавила се Народној одбрани, али тамо нису хтели ни да чују. Рекли су јој, у шали, да би био највећи грех да погине тако млада и лепа, јер Србија на Турке шаље јунаке, а не матуранткиње. Вратила се покуњена, али је сутрадан опет дошла. Кад је угледа један мајор, рече:

- Којим добром, девојко?

- Хоћу пушку и ратни распоред! - рекла је одлучно. - Одавде нећу отићи без пушке. Ако посустанем или се уплашим задатка, убијте ме. Сви су моји у рату, нећу ни ја да седим код куће.

- Добро, девојко! - рече јој мајор. - Не можеш на фронт, али те можемо узети за болничарку. Да видаш ране јунацима.

- Хоћу пушку! - поновила је. - За болничарке узмите старије. Хоћу и ја да тучем Турке!

Нису имали куд: примили су је.

                                     
  • а историјски подаци несумњиво говоре да је био огроман растом, велики ратник без мане и страха, учесник витешких турнира. На самрти 1180 када је тражио
  • genealoški centar. Јовановић Слободан 1933 Уставобранитељи и њихова влада 1838 - 1858 3. испр. и доп. изд. Београд: Геца Кон. Јовановић Слободан 1933
  • комичарске способности тек 1964. године, у комедији Пут око света. Соја Јовановић режирала је филм по мотивима комедије Бранислава Нушића. Пут око света
  • јуниорка је освојила Отворено првенство Аустралије 2001. У финалу је победила Софију Арвидсон. Исте године је почела да се такмичи у ВТА серији. На свом првом
  • Јован 1889 Косовска битка, књ. Ратник XX. стр. 492 - 493. Стојковић, Срета 1908 Лазарица. стр. 147. Ратник за 1889. г. књ. XX Костић, Коста 1973
  • Марковић Штедимлија Иван Милутиновић Божо Новаковић Арсо Јовановић Миљуша Јовановић Блажо Јовановић Божо Лазаревић Владо Ћетковић Радован Вукановић Стево
  • је на 40 година затвора, колико је добио и Звездан Јовановић Према сведочењу сведока, Јовановић и Улемек су сматрали Ђинђића кривим за изручење српских
  • под великим утицајем руске беле емиграције. У то време, Београд, Париз и Софија постају највећи центри одбегле руске интелектуалне елите и племства. С обзиром
  • поразила бугарску и убила њиховог цара. У бици се Душан показао као изузетан ратник и командант, и вероватно је још ту задобио симпатије војске и властеле.
  • Штурм. Остали команданти дивизија били су између осталих генерал Милутин Јовановић a један од начелника штабова био је потпуковник Радомир Путник и други

Users also searched:

...