Back

ⓘ Миленко С. Филиповић




                                     

ⓘ Миленко С. Филиповић

Рођен 8. новембра 1902. године у Босанском Броду у породици жељезничара са укупно седмеро дјеце. Миленко С. Филиповић је био истакнути југословенски антропогеограф и свјетски познат и признат етнолог, истраживач широких географских пространстава и још дубљих народних обичаја, миграција српског становништва и њихових посљедица, до веома ријетких и тешко уочљивих појава и посљедица народног живота.

                                     

1. Школовање

Основну школу завршио је у граду Високом, возарећи жељезницом из оближњих Подлугова. Гимназију похађа у Тузли у тешким условима I свјетског рата, гдје га материјално помаже као и друге одличне ученике индустријалац Данило Пантић. Као одличан ученик Миленко даје инструкције слабим ђацима и тако материјално помаже школовање своје браће и сестара.

Уписује се на Филозофски факултет у Београду 1921 гдје студира групу предмета: географија, етнологија и национална историја код највећих научника тога времена, географа Јована Цвијића и етнолога Тихомира Ђорђевића и Јована Ердељановића. Иако је дао много радова из антропогеографије, професор Филиповић је ипак на првом мјесту био етнолог. Студије завршава за три и по године у својој 23. години живота.

Када је мјесто професора географије у Велесу, у Македонији, одмах наставља са научним радом на изради докторске дисертације:" Височка нахија”, коју је одбранио 1928. Године. Дисертација од 456 страница текста објављена је исте године у Београду у чувеној Цвијићевој едицији" Насеља српских земаља”.

                                     

2. Научни рад

У чувеној Цвијићевој едицији" Насеља српских земаља”, током живота објавио је доста радова, а важнији су:" Вогошћа и Биоча у Босни”,” Живот и обичаји народни у Височкој нахији”, ”Гласинац”, ”Рама” у Босни и" Таково”. 1930. године је изабран за доцента и за вандредног професора 1937. године на младом Филозофском факултету у Скопљу. Са подручја Македоније професор Филиповић је објавио неколико десетина већих и мањих радова и постао члан Научног друштва. Један је од покретача оснивања Етнолошког друштва Југославије и главни уредник часописа" Етнологија”.

Богати научни рад професора Филиповића прекида II свјетски рат на подручју Југославије од 1941-1945. године, који је преживио у Београду. И у таквим условима професор Филиповић наставља са научним радом, тако да је одмах посље ослобођења изабран за Научног сарадника Српске академије у Београду. Као већ истакнуто научно име добија Рокфелерову стипендију и проводи једну школску годину на Харвардском универзитету у САД, гдје не само слуша, него и држи предавања на енглеском језику, који је сам научио. Због запажених научних радова изабран је за научног сарадника Харвардског универзитета. Слободно вријеме је користио за упознавање и скупљање грађе о Србима у Америци од обала Атлантика до обала Пацифика.

На новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву изабран је по позиву за редовног професора на предметима антропогеографија и етнологија 1955. године. И током релативно кратког боравка у Сарајеву развио је снажну научноистраживачку и организацијску дјелатност. Тако је већ 1957. године као главни уредник првог географског научног часописа у Босни и Херцеговини" Географског прегледа” објавио веома запажени уводни чланак" Цвијићева антропогеографска школа”. Остао је главни уредник овог часописа до одласка у пензију 1962. Истовремено је изабран за члана Научног друштва БиХ, а затим за редовног члана Академије наука БиХ. Од 1959. До 1964. године био је директор Балканолошког института Академије наука БиХ. Организовао је и учествовао са неколико реферата на чувеном Симпозијуму о средњовјековном катуну.

Ни тешка болест није могла спријечити професора Филиповића да настави са својим научним радом у Сарајеву и у Београду. Бројни су радови професора Филиповића у Дијелима Академије наука БиХ у Сарајеву као што су:" Лепеница као регија", Попово у Херцеговини" заједно са Љ. Мићевићем," Мајевица" С обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба," Српска насеља у Белој Крајини", и на десетине мањих по обиму, али зато веома значајних по садржају.

Радови професора Филиповића објављени су и у три југословенске енциклопедије, а наводимо само најзначајније као:" Кућна задруга", Род", Крсна слава", Братство", Цигани", "Цинцари" и бројни други. Професор Филиповић запазио је на десетине одличних студената, које је стално мотрио и помагао им да успеју у тешком научном раду. Десетак од њих су постали познати научници у својим научним дисциплинама. Поједини његови ученици чувају бројна писма којима је овај несебични учитељ изражавао готово родитељско старање за њих.

Још неки од важнијих Филиповићевих етнолошких радова су: "Деформисање лубање у Југославији", "Тетовисање у јужној Србији", "Србљаци", "Етничке прилике у Македонији и Старој Србији", "Обичаји и веровања у Скопској котлини", "Несродничка и предвојена задруга", "Галипољски Срби", "Живот и обичаји народа у Височкој нахији", "Трачки коњаник у обичајима и веровањима балканских народа" "Женска керамика код Балканских народа", "Цинцари у Босни", "Горња Пчиња, "Постанак и развитак групе банатских Хера", "Стварање етничких група на планинама", "Структура и организација средњевековног катуна", "Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије" "Различита етнолошка грађа из Црне Горе и Санџака", "Етнолошке белешке из источне Херцеговине", "Јован Цвијић и српска етнологија" итд.

Mеђу бројним антропогеографским студијама проф. М. Филиповића истичу се радови: "Височка нахија", "Северна велешка села", "Дебарски Дримкол", "Голо Брдо", "Гласинац", "Рама у Босни", "Таково", "Попово у Херцеговини", "Хас под Паштриком", "Модрича некад и сад", "Положај и територијални развитак Велеса", "Номадски сточари на Ограждену", "Цвијићева антрапогеографска школа" итд.

Кроз читав свој прилично тежак живот радио је са огромном енергијом не признавајући животне тешкоће. Зато је успио да у свом научном објављеном раду има готово 400 стотине библиографских јединица. Цијели живот професора Филиповића био је посвећен научном истраживању и научним радовима. Тај рад је познат и признат не само у Југословенским земљама већ и у широким научним круговима у иностранству, јер су поједини Филиповићеви радови објављени и изван наше земље. Темељно знање страних језика омогућило је проф. Филиповићу познавање светске научне литературе. Од мањих чланака о појединим ситнијим проблемима брзо је прешао на заокругљене и потпуније студије. Неке његове студије су најбоље које постоје у југословенској етнолошкој и антропогеографској науци.

                                     

3. Смрт

Професор Филиповић је умро 22. априла 1969. године, посље тешке болести, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду надалеко од једног од својих учитеља Јована Цвијића и славног књижевника и борца за народна права Петра Кочића. Смрћу професора М. Филиповића наша наука изгубила је ватреног поборника. Он ће остати у трајном сећању југословенских етнолога и географа, а пре свега његових ученика и сарадника. Остаће оличење изузетне енергије и етичке постојаности. Ово неколико редова нека му буде само стручак признања од захвалног ученика и пријатеља.

                                     
  • часопис Стремљења први главни уредник Раде М. Николић, потом Вукашин Вук Филиповић а готово у исто време штампа и прве књиге. Из те активности 1979. године
  • више варијанти. Један од ових споменика датован је у 1833. годину. Филиповић Миленко С 2010 Таково: насеља, порекло станотввниша, обичаји, Српски етнографски
  • Милановац, 2009. ISBN 978 - 86 - 519 - 0181 - 5 ISBN 978 - 86 - 82877 - 29 - 5 Филиповић Миленко С Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски
  • Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86 - 84433 - 01 - 7. Миленко С Филиповић Таково, Српски етнографски зборник, 1960. Портал Србија Мапе, аеродроми
  • Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86 - 84433 - 01 - 7. Миленко С Филиповић Таково, Српски етнографски зборник, 1960. Портал Србија Мапе, аеродроми
  • Београд, 1996. године, Бијељина, 1997. године. Академик Миленко С Филиповића Мајевица с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких
  • допуњено изд. Чачак: Народни музеј. ISBN 978 - 86 - 84067 - 63 - 2. Филиповић Миленко С Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски
  • Милановац. ISBN 978 - 86 - 519 - 0181 - 5. . 2009. ISBN 978 - 86 - 82877 - 29 - 5. Филиповић Миленко С 2010 Таково: насеља, порекло становништва, обичаји. Српски етнографски
  • Јовановић Срећко Јовановић М. Мадић Биљана Максић Петар Марш Д. Манојловић Миленко Матицки Драган Милосављевић Ђорђе Милосављевић Радомир Милосављевић - Дуда

Users also searched:

...