Back

ⓘ Земља (геополитика)




Земља (геополитика)
                                     

ⓘ Земља (геополитика)

Земља је територијална област правно идентификована као посебан ентитет у политичкој географији. У колоквијалном српском језику, овај термин се често користи као синоним за државу, мада ријеч земља има много шире значење од ријечи држава. Под појмом земља се најчешће, али не и увијек, подразумијева суверена територија једне државе, која се повезује са том државом, народом или владом.

                                     

1. Етимологија појма и релације са другим сличним појмовима

У српском језику, ријеч земља има више значења: планета Земља, земља као држава, земља као копно, земља као тло итд. У политичкој географији, термин земља се користи за посебно дефинисане територијалне области.

                                     

1.1. Етимологија појма и релације са другим сличним појмовима Територијална област

Територијална област је географски појам који географски обухвата земљиште већег пространства које чини извјесну цјелину у погледу рељефа, климе, хидрографије, тла, биљног покривача, као и елемената друштвено-географске средине. Област може бити и административно-територијални појам. У таквој подјели државне територије, област представља управну или самоуправну јединицу која обухвата територију знатно већу од општине, среза и округа.

Земља је територијална област са посебним географским, климатским, националним, културним, историјским или политичким границама, које је одвајају од остатка региона. То је дио Земљине површине планете Земље са посебним карактеристикама у односу на било коју другу одређену област на планети.

Земља није исто што и сама територија. Територија је дио површине са дефинисаним границама. Територијом се првенствено назива земљишни простор у надлежности неке државе или друге административно-територијалне јединице која исту има у свом саставу. Државна територија или територија државе као једно од обиљежја државе је један дио свијета под јурисдикцијом неке државе.

                                     

1.2. Етимологија појма и релације са другим сличним појмовима Држава

Земља може имати и национални суверенитет или бити под суверенитетом друге државе. Због ове чињенице, у многим језицима, па и код нас, ријечи земља и држава имају слично значење, па се често ријеч земља користи као синоним за државу. Наравно, разлика постоји. Појам држава се углавном користи да означи политички карактер земље.

Међутим, појам земља има шире географско, културно-историјско, друштвено-економско значење, а не само оно у политичком смислу. Самим тим, земља обухвата концепте који дефинишу карактеристике локалне националне заједнице, тако да се под појмом земља - осим суверених држава - обухватају и "спорне” државе, несуверене државе, историјске бивше државе, националне територије и др.

                                     

2. Коришћење појма

Земља је географски и политички термин, који се односи на територијалну област. То је област правно идентификована као посебан ентитет у политичкој географији. По свом правно-политичком облику земља може бити:

  • несуверена територија,
  • конститутивни ентитет и
  • географски, историјски или културолошки ентитет.
  • независна суверена држава,
  • окупирана или самопроглашена спорна држава,

Модерне међународно прихваћене правне дефиниције потичу још од Лиге народа из 1937. године, коју су касније потврдиле и Уједињене нације 1945.

                                     

2.1. Коришћење појма Земља као суверена држава

Понекад, ријеч земља се користи искључиво да означи суверену државу. У том случају, под појмом земља се подразумијева суверена територија једне државе, која се поистовјећује са том државом, народом или владом. Међутим, иако у политичкој географији и уопштено у свјетској геополитици постоје критеријуми за утврђивање држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих. Оно око чега се слажу сви географи и политолози је да све земље чланице Уједињених нација можемо сврстати у ову групу; њих је тренутно 193. Уз њих, у ову групу се најчешће убрајају и земље посматрачи Уједињених нација, а то су Ватикан и Држава Палестина.

                                     

2.2. Коришћење појма Земља као спорна непризната држава

Осим за суверене и међународно признате државе, појам земља понекад се користи и за друге територије које су окупиране од стране друге државе нпр. Појас Газе, Острва Спретли или је њихова територија дијелом или у потпуности под контролом неке самопроглашене непризнате или дјелимично признате државе нпр. Југославија 1941 - 1945, Косово и Метохија, Сјеверни Кипар, Тајван итд). У свијету тренутно има 13 спорних држава.

                                     

2.3. Коришћење појма Земља као несуверена територија

Појам земља се понекад користи и за несуверени политички или географски регион. На пример, CIA - The World Factbook енглеску ријеч country која има слично значење нашој ријечи земља користи за разна зависна подручја, подручја од посебног суверенитета, ненасељена острва, те друге субјекте, поред оних традиционалних земаља или независних држава. Не само због превода, често се и у српском језику колоквијално суверене државе заједно са несувереним територијама називају земљама нпр. земље учеснице олимпијских игара земље потписнице одређене декларације и сл.

У несуверене територије најчешће се убрајају:

  • прекоморске територије,
  • зависне територије,
  • територије са посебним суверенитетом.

Према ISO 3166-1 стандарду у свијету данас постоје 54 несуверене територије.

                                     

2.4. Коришћење појма Земља као конститутивни ентитет суверене државе

Република Српска је земља што се потврђује и у њеној химни, али она је конститутивни ентитет Босне и Херцеговине, коју такође називамо земљом.

Енглеска, Шкотска, Велс и Сјеверна Ирска су такође земље.

Ове земље нису суверене државе, већ колективно чине суверену државу Уједињено Краљевство, која је такође земља. Исто важи и за Федерацију БиХ, али и за Фламанију и Валонију у Белгији и тако редом.

Земљом се називају и неки конститутивни аутономни региони. Примјер је званични сајт BBC-news -а.

                                     

2.5. Коришћење појма Земља као географски, историјски или културолошки ентитет

Осим свих претходно побројаних тумачења појма земља, постоје и други географски, историјски и културолошки ентитети "Земља као симбол етницитета”, Пројекат Растко, које обично колоквијално називамо земље.

Многи географски појмови који нису у потпуности политички дефинисани, као што су Антарктик и антарктичке територије нпр. Француске јужне и антарктичке земље, пуста прекоокеанска острва, те спољни прекоморски посједи суверених држава, војне базе и слично, неријетко називамо земљама.

Такође, географски региони који се доводе у везу са неком историјском земљом, или географски појам који се повезује за неки народ са израженим политичким, културним или менталним карактеристикама називамо земља.

                                     

3. Становници земље

Сваки становник са рађањем у некој земљи, прихвата традиционалне културолошке вриједности везане за ту земљу и народ у њој. Осим културолошких вриједности, становника неке земље обавезују и прописане правне норме понашања која важе за ту земљу закони. Без обзира на физичку географију, у модерним међународно прихваћеним правним дефиницијама дефиниције Лиге народа из 1937. и Уједињених нација из 1945. године, становник неке земље је независан у односу на онога ко тренутно врши правну надлежност над том земљом тј. да ли је земља независна или под нечијом заштитом. То практично значи да становници неке земље себе идентификују са том земљом, без обзира да ли је њихова земља независна, зависна или нешто треће. Становници неке земље који имају колективни осјећај припадности тој земљи, међусобно се колоквијално називају земљаци.

                                     
  • територијалних ентитета и односа између њихових елемената. Држава Друштво Земља територија Политика Политичка карта Свет Мала енциклопедија Просвета
  • from Eurovision 2016 eurovisionworld.com. Приступљено 6. 4. 2020. Геополитика песме Време недељник Приступљено 6. 4. 2020. Russia MPs slam Ukraine s
  • простора и борбом за простор, непогодношћу и потребом промене границе и сл. Геополитика се и данас често употребљава за оправдање ратних припрема. Осим ове три
  • проклетству када због обиља природних богатстава као нафте или дијаманата, једна земља постане циљ коруптних политичара и бескрупулозних бизнисмена.
  • енигма звана Тито Архивирано на сајту Wayback Machine 20. октобар 2016 Геополитика Добрица Гајић разговара са Слободаном Гавриловићем Четрнаести километар
  • у Истанбулу и кроз његову подршку за македонску науку у Петрограду. Геополитика Срба очигледно је одиграла кључну улогу у етногенези промовишући посебан
  • ишао на предавања из политичких наука и тамо пао под утицај професора геополитике Карла Хаусхофера. Онде је први пут чуо и Хитлера како говори. Хитлер
  • зависности од контекста, најчешће укључује бар дио Азије или географски земље и културе источно од Европе, нарочито у историјском предмодерном смислу

Users also searched:

razumljivo ili razumnjivo kako se pise,

...
...
...