Back

ⓘ Регентски период




Регентски период
                                     

ⓘ Регентски период

Регентски период или регентско доба обухвата период прошлости Уједињеног Краљевства од 1811. до 1820. године. Због менталног обољења, енглески краљ Џорџ III био је неспособан да влада. Уместо њега је владао његов син, принц од Велса, као принц регент. Отуда и назив "Регентско доба".

                                     

1. Спољна политика

У том периоду владала је оштра економска криза проузрокована континенталном блокадом Наполеона Бонапарте. Потом је уследила победа код Ватерлоа и Бечки конгрес, а Наполеонова моћ је срушена. Уједињено Краљевство је имало великог утицаја на доношење одлука на Бечком конгресу. Бечким конгресом краљевство је успоставило своју трговачко-индустријску хегемонију у Европи по слому континенталне блокаде. Сачувало је холандске и шпанске колоније које је заузело у време револуције и Наполеонових ратова - Капленд, Цејлон, Британску Гвајану и острво Тринидад, острво Малту, а добило је и пројекторад над Јонским острвима кључ за господарење источним делом средоземног мора.

Уједињено Краљевство је 1812. године водило краткотрајан рат и са САД који се завршио без територијалних промена.

                                     

2. Унутрашња политика

У међувремену, индустријска револуција разбијала се својим током. На политичком плану у земљи је јачао покрет за реформу парламента. 1811. године избио је масовни раднички покрет - Лудизам. Влада је сурово угушила покрет 1812 осуђујући осам људи на смрт вешањем, седамнаест чланома покрета на по седам година робије, а седморицу на по шест месеци затвора. 1816. година била је врло немирна. Дошло је до масовног иступања лудита. У Бирмингему су се почели комешати незапослени металци; у Њукастлу рударски радници су покушали да организују масовни покрет на Лондон; у Глазгову је дошло до крвавих сукоба између владе и војске. Крајем 1816. године исти покушаји изведени су и у Лондону.

Године 1818. демократски покрет у земљи први пут је добио масовни карактер. Парламент је био засут петицијама да се изврши реформа изборног закона, да се укине закон о царини на жито и закон којим су били забрањени раднички савези. 16. августа одржан је митинг на Питерфилду близу Манчестера. Председничко место заузео је један од најпопуларнијих народних говорника, Хенри Хент. Војска је оружјем растерала митинг. Том приликом погинуло је петнаест људи, а међу њима и четири жене и један дечак. Рањених је било више од четири стотине. Да би дефинитивно угушила народни покрет, влада је донела шест ванредних закона који су добили назив "акта о зачепљивању уста", јер је њима била укинута слобода говора, збора и штампе.

Масакр на Питерфилду савременици су са иронијом назвали поразом код Питерлоа по аналогији са битком код Ватерлоа. Он је изазвао велику узрујаност у демократским круговима енглеског становништва.

Дана 29. јануара 1820. године умро је Џорџ III, а принц регент је ступио на престо као Џорџ IV. Он је владао до 1830. године када га је наследио брат Вилијам IV.

                                     

3. Извори

  • Тарле, Ј. В. 2008. Историја новог века. Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6.
  • Историја Енглеске, кратак преглед - Иванка Ђуковић КОВАЧЕВИЋ 147
                                     
  • priznanje. Medunarodna krizna komisija je u takvim okolnostima sastavila Regentsku vladu u Valoni koja je koegzistirala sa vladom koju je formirao Esad - paša
  • четрнаест година. Узео је име Симеон током боравка у цариградском манастиру. Период од 878. до 888. провео је у византијској престоници, стекао добро образовање
  • договорили су се да се поново састану за 15 дана. У међувремену, Танкреду је регентску круну понудила кнежевина Антиохија јер је Боемунд заробљен од стране Данишменда
  • ноћна мора. Цело раздобље до пунолетства великог кнеза доба је борбе за регентску позицију између бољара династије Шујски и Белски. У тој борби они су готово
  • одредио регентско веће, које ће владати у име његова сина док не постане пунолетан. На чело већа је поставио Ану од Аустрије, али постојање регентског већа
  • постигнут почетком 1945. године када је краљ сва своја овлашћења предао Регентском савету, а касније је формирана Привремена влада. У новембру, после парламентарних
  • 1868. и краткотрајне Прве шпанске републике уследио је много стабилнији период обнове монархије током ког су се на власти смењивали прогресивни и конзервативни
  • наступа душевне болести, па је током новонастале ситуације именовано Регентско веће, на челу са моћним и популарним Ричардом Плантагенетом, војводом
  • успех, а Јоркисти су до Хенријевог опоравка имали доминантну улогу у регентском већу. Међутим, проблеми који су узроковали сукоб ускоро су се поново појавили

Users also searched:

...