Back

ⓘ Мирко Јовановић




Мирко Јовановић
                                     

ⓘ Мирко Јовановић

Мирко Јовановић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 21. маја 1923. године у Крагујевцу, у радничкој породици. Отац Димитрије био је изабран за комунистичког одборника општине Крагујевац на изборима августа 1920. године. Својим идејама утицао је и на сина, који је већ 1938. године примљен у Савез комунистичке омладине Југославије. Већ следеће године био је изабран за секретара актива СКОЈ-а.

Иако млад, потписао је апел за помоћ угроженој Чехословачкој и учествовао на демонстрацијама које је организовала партијска организација Крагујевца у знак подршке народима Чехословачке. Пред почетак рата у Југославији 1941, завршио је крагујевачку гимназију, а после тога Осму класу Више војне академије.

Након потписивања Тројног пакта са фашистичком Немачком од југословенске владе, Јовановић је учествовао у демонстрацијама у Крагујевцу, које су почеле 26, а наставиле се 27. марта 1941. године.

У Априлском рату 1941. године, заједно са групом другова скојеваца, јавио се у војску као добровољац, али су их официри одбили. После капитулације Југославије, учествовао је у припремама за устанак; по граду је лепио плакате, пароле, летке, радио на прикупљању оружја и стварању оружаних ударних група и десетина. Постао је и десетар једне од тих десетина. Јуна месеца 1941, постао је члан Комунистичке партије Југославије.

                                     

1.1. Биографија Народноослободилачка борба

Јовановић је по директиви СКОЈ-а остао у Крагујевцу све до прве велике рације 19. октобра 1941. године, када су фашисти похапсили на хиљаде Крагујевчана и стрељали их 21. октобра. Са својом десетином је отишао из града и прикључио се партизанском одреду. С одредом је током постојања Ужичке републике учествовао у борбама на Бумбаревом Брду, Вучковици, Остри, Вујетинцу и другим местима. У току повлачења главних партизанских снага из западне Србије у Босну учествовао је у борбама код Борца, на Златибору, Облином Брду и у другим биткама.

За време формирања Прве пролетерске бригаде био је изабран за секретара партијске ћелије у Првој чети Крагујевачког батаљона. Учествовао је у борби на Гаочићу, налазио се у заштитници колоне која је ишла преко Игмана, учествовао у ослобођењу Коњица и Ливна 1942. године и у борби на Ситници 1943. године. У току битке на Неретви је, као политички комесар Крагујевачког батаљона, успешно остварио задатак прихватања и заштите бригадне и дивизијске болнице, које су фашисти настојали да униште. За време битке на Илијој Глави на Сутјесци када су Немци упали међу његове другове и кад је настала пометња, Јовановићевом интервенцијом били су спашени многи борци његовог батаљона. Приликом напада на јако немачко упориште на Боровну, био је тешко рањен.

Касније је учествовао борбама код Триља у Далмацији, у одбрани и прихвату Врховног штаба НОВЈ после изласка из Дрвара маја 1944. године, те у ослобођењу Београда. КПЈ га је одредила за политичког комесара 21. српске дивизије, која се налазила на положају на Сремском фронту. Са овом дивизијом учествовао је у пробоју Сремског фронта и гоњењу непријатеља, заједно са другим јединицама Југословенске армије, до северозападних граница Југославије.

                                     

1.2. Биографија Послератна каријера

Јула 1945. године, био је постављен у Политичко одељење Прве армије, а од фебруара 1948. године налазио се на дужности политичког комесара ове Армије. По завршетку Више војне академије ЈНА био је постављен за политичког комесара корпуса, а потом за заменика команданта Сарајевске војне области за политички рад 1953 - 1956, а од 1956. руководилац Организационог секретаријата Опуномоћства ЦК СКЈ у ЈНА. После тога је био командант дивизије, затим заменик начелника једне управе у Генералштабу ЈНА, командант Осме дивизије Војног подручја Нови Сад 1959 - 1964, начелник 1964-1967, а затим и командант Скопске армијске области 1967-1969, командант Београдске војне области 1969-1975, а од 1975. до смрти начелник Центра високих војних школа ЈНА. Имао је чин генерал-пуковника ЈНА.

На Првом конгресу УСАО Србије новембра 1944. године, био је изабран за потпредседника Главног одбора УСАО Србије. Десети конгрес СКЈ изабрао га је за члана ЦК СКЈ, а Седми конгрес СУБНОР-а Југославије за члана Главног одбора СУБНОР-а Југославије. Такође је био и члан Комитета Конференције организације СКЈ у ЈНА и сталног дела Конференције СКС. Владимир Бакарић га је, у припреми смене Ивана Гошњака са положаја државног секретара за народну одбрану, предлагао Титу као могући избор за ту дужност.

Умро је 3. маја 1977. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

У Крагујевцу постоји Основна школа "Мирко Јовановић".



                                     

2. Одликовања

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена братства и јединства златним венцем, Ордена за храброст и осталих југословенских и страних одиковања, међу којима и совјетски Орден отаџбинског рата првог реда. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

                                     
  • Исаиловић Коста Цукић Чедомиљ Мијатовић Владимир Јовановић Милован Јанковић Алекса Спасић Коста Јовановић Мита Ракић Михаило Вујић Вукашин Петровић Светозар
  • Анастас Јовановић Анастас Јовановић један од првих светских фотографа и први српски литограф opanak.rs. Приступљено 15. 3. 2020. Anastas Jovanović
  • Екипу су чинили још: Перасовић, Јовановић Зурић, Накић, Паспаљ, Мавренски, Здовц, Араповић, Павићевић, Говц и Пецарски. Мирко је био трећи стрелац тима са
  • Мирко Лалатовић 1904 - 1945 војни пилот, мајор Југославенске војске и шеф Другог одсека Оперативног одељења Врховне Команде Југословенске војска у
  • челу био др Војислав Коштуница, председник ДСС - а. Премијер Србије је био Мирко Цветковић. Владу је изабрао осми сазив Народне скупштине Републике Србије
  • За другу употребу, погледајте страницу Раде Јовановић Раде Јовановић Радован Парцани, код Сопота, 1904 - Слатина, код Сопота, 25. септембар 1941 био
  • југословенско - румунске границе, којом прилком је погинуо генерал Арсо Јовановић Мирко Буловић Комплетна ТВ екипа Четрдесет осма - Завера и издаја на
  • сачињавали су - Радивоје Јовановић командант Сава Радојчић феђа, политички комесар Никола Љубичић, заменик команданта Мирко Милојковић, заменик политичког
  • Симић Мића Марија Каран Борка Томовић Маја Мирка Васиљевић Јања и Зијах Соколовић Јовановић О свом лику, психооанатлитичарки Вери, разведеној

Users also searched:

...