Back

ⓘ Битка код Ладе




Битка код Ладе
                                     

ⓘ Битка код Ладе

Битка код Ладе је била одлучујућа поморска битка 494. п. н. е. између грчких полиса Јоније и Персијског царства у време Дарија Великог. Битка је окончана персијском победом, а након тога Персијанци су заузели и спалили центар устанка Милет. Грчки полиси су изгубили битку када су бродови Самоса прешли на персијску страну.

                                     

1. Увод

Јонски устанак изазван је незадовољством грчких полиса у Малој Азији са тиранима, које је постављала Персија. Тиран Милета Аристагора покушао је 499. п. н. е. да освоји острво Наксос заједно са Персијанцима. Повукли су се након четворомесечне опсаде Наксоса. Аристагора се бојао да га не смене због неуспешног похода, па је одлучио да побуни јонске Грке против Персијанаца. У почетку су јонски Грци били успешни, па су уз помоћ Атине и Еретрије заузели Сард 498. п. н. е. Међутим након тога Персијанци су победили у бици код Ефеза. Побуна се након тога проширила на Карију и Кипар. Уследиле су три године ратовања без одлучујућег ефекта. До 494. п. н. е. персијска војска и морнарица су се прегруписале и одлучили су да нападну епицентар побуне Милет.

Јоњани су настојали да одбране Милет са мора, а одбрану самог Милета оставили су грађанима Милета. Јонска флота се окупила код острва Ладе, крај обале Милета. Персијанци су покушали да наговоре неке од јонских градова да промену страну.

                                     

2. Персијске припреме

Персијанци су били забринути великим бројем грчких бродова. Бојали су се да ако не победе у поморској бици, да тада неће моћи да заузму Милет. Због тога су позвали јонске тиране, којима је Аристагора одузео власт. Персијанци су замолили тиране, да покушају да наговоре своје бивше подређене да пређу на персијску страну. Јонски тирани су покушали да наведу своје бивше поданике на издају али нису успели.

                                     

3. Јонске припреме

Фокејац Дионизије покушао је да мотивише јонске Грке и према Херодоту обратио им се следећим речима:

"Јонци, наша судбина стоји на оштрици бријача и питање је да ли ћемо остати слободни или ћемо постати робови, поготово одбегли робови. Ако сада не будете жалили труда, ви ћете додуше морати одмах да се подухватите тешког посла, па ћете тек онда бити у стању да победите своје непријатеље и да будете слободни. А ако будете млитави и недисциплиновани, не могу вам ставити у изглед наду да нећете морати крвљу да платите и да не испаштате због устанка. Него слушајте ме и имајте само поверења у мене! Обећавам вам да нас, ако само богови буду непристрасни, непријатељи неће ни напасти, или, ако нас и нападну, да ће претрпети тежак пораз"

Најпре их је придобио да слушају његова наређења и да увежбавају веслања, пробијања непријатељских линија. Грци су се седам дана држали Дионизијеве дисциплине, а када им је додијало да вежбају одустали су и предали се нераду. Војсковође са Сама су уочиле да је код Јонаца дошло до нереда, па су изгледи на победу против Персијанаца изгледали слабији. Због тога су одлучили да послушају раније савете оних, који су их наговарали да промену страну.



                                     

4. Битка

Убрзо након побуне против Дионизија персијска флота је кренула у напад против Јонаца, Јонци су кренули у борбеном поретку. Јонска борбена линија је била са истока на запад: Милет-Пријена-Мијунт-Теј- Хиј-Еритра-Фокеја. Лезбос-Самос Самљани су имали 60 бродова и већина је напустила положаје и одједрила. Ипак посаде 11 бродова са Самоса нису послушале своје заповеднике, него су учествовали у борби. Настала је рупа у борбеном поретку. Када су Лезбијци видели да беже Самљани и они су побегли, а након њих и већина Јонаца. Цело јонско западно крило је брзо нестало.

Највеће губитке су имали Хијани, који су имали укупно 100 бродова. Они су наставили да се боре, иако су видели да многи њихови савезници напуштају битку. Хијани су у жестокој бици изгубили већину својих бродова, али пробијали су се и кроз персијску борбену линију наносећи им велике губитке. Део Хијана је онда побегао преосталим бродовима, а остали са потопљених бродова побегли су у Микалу.

                                     

5. После битке

Одмах након битке Персијанци су опсели Милет и са копна и са мора. Када су заузели Милет Персијанци су побили већину мушкараца, а жене и децу продали у робље. Храмове и светилишта су попљачкали и попалили. Персијанци су Милет очистили од Милећана. Град су узели за себе, а околну територију дали су Карцима из Педаза.

                                     

6. Извори

  • Holland, Tom 2006. Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. New York: Doubleday
  • Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матице српске Нови Сад 1988
                                     
  • Петар Лубарда Љуботињ, код Цетиња, 27. јул 1907 - Београд, 13. фебруар 1974 био је српски сликар, редовни члан Српске академије наука и уметности САНУ
  • касних шездесетих година. Као асистент од Клајн, била је део модног шоуа Битка за Версајску модну ревију, 28. новембра 1973. године. Када је 1974. године
  • Совјетски Савез је одбио офанзиве Осовине, као што су биле битка за Стаљинград и битка код Курска, и напредовао је ка победи у великим совјетским офанзивама
  • грчком: Αικατερίνη της Ελλάδας Ekateríni tis Elládas а након венчања, Лади Брандрам 4. мај 1913 - 2. октобар 2007 била је принцеза Грчке и Данске
  • Грцима све док се нису прегруписали и напали епицентар побуне Милет. У бици код Ладе Персијанци су победили јонску флоту и успешно су окончали побуну. Дарије
  • Орурк. У то време 1810. год., на варваринском пољу код места саставци одиграла се чувена битка измећу Карађорђа и руске војске са једне стране и турске
  • незванична Види Латински крст Застава Аљанде, Астурија, Шпанија Застава Битке код Арклоуа, Ирска Застава Астурије, Шпанија Хришћанска застава Застава
  • Титом. Младост Загреб и Просвјета Загреб, 1981. година. Титова последња битка Народна књига Београд 1981. година. Историја Савеза комуниста Југославије
  • Канади и Мексику. Неки вестерни смештени су у ранија раздобља као што је Битка за Аламо 1836, но они се углавном одвијају у времену након Америчког грађанског

Users also searched:

...