Back

ⓘ Бошњани




Бошњани
                                     

ⓘ Бошњани

Појам Бошњани је старински појам који се током позног средњовековног и раног нововековног раздобља користио као општи назив за становнике Босне. Појам није имао посебно етничко значење, већ се у најширем смислу односио на све људе који су живели у областима тадашње Босне или су били родом, односно пореклом из босанских крајева.

Историјски извори De administrando imperio из средине 10. века сведоче да је Босна као област првобитно била у саставу тадашње Кнежевине Србије, а становници ове западне српске области су и након потоњег стварања Бановине Босне у етничком смислу изричито означавани као Срби повеља бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века, док су у регионалном смислу чешће називани и Бошњанима. Обласни назив Бошњани је за Србе из Босне употрбљаван у истом смислу у којем је за Србе из суседне Рашке употребљаван обласни назив Рашани.

Појам Бошњани се у свом општем демонимском значењу очувао и током раног нововековног раздобља, тако да се у оба издања Српског рјечника, првом из 1818. и другом из 1852. године, појављује као једна од неколико општих ознака за становнике Босне. Тим поводом, Вук Стефановић-Караџић је као састављач речника указао на истоветно значење појмова Бошњанин, Бошњак и Босанац. Истоветно, односно опште демонимско значење појма Бошњанин и осталих истозначних појмова Бошњак, Босанац забележио је и познати српски филолог Ђура Даничић, а изворна значења поменутих појмова су на истоветан начин забележена и у потоњем Речнику САНУ, као и у Etimologijskom rječniku ЈАЗУ.

Насупрот изворним сведочанствима и лексиколошким закључцима како српских, тако и хрватских филолога, међу заговорницима повратног утемељења националног бошњаштва постоје покушаји да се појму Бошњани припише и посебно етничко значење, за шта не постоји потврда у изворима.