Back

ⓘ Контрола рађања




Контрола рађања
                                     

ⓘ Контрола рађања

Контрола рађања јесте метода или средство за спречавање нежељене трудноће. У контролу зачећа спада; планирање породице, сигуран полни однос и набавка и употреба средстава за спречавање зачећа. Део средстава за контролу зачећа, као што мушких кондоми или женске мембране, могу да истовремено помогну и спречавању полно преносививих инфекција. Контрола зачећа, као начин заштите од нежељене трудноће користе се још од античког доба, али ефикасне и сигурне методе контроле зачеча, постале су масовно доступне тек у другој половини 20. веку. У неким културама свесно се ограничава контрола зачећа и проглашава морално и политички непожељном.

Најефикасније методе контроле зачећа су стерилизација применом вазектомије - подвезивање сперматичних путева код мушкараца и јајовода код жена, интраутерине спирале IUD и уградиви контрацептиви имплантати. Поред овогих метода, које се ређе користе у масовнијој употреби су; велики број хормоналних контрацептива укључујући пилуле, контрацептивни фластере, вагиналне прстенове, и инјекциони контрацептиве. У мање ефикасне методе контрацепције спадају контрцептивне препреке као што су; кондоми, дијафрагме и контрацептивни сунђер и метода плодних дана. Најмање ефикасне методе су спермициди и метода прекидања сношаја, пре ејакулације сперме из мушког полног органа. Стерилизација, иако је ефикасна, није реверзибилна, за разлику од осталих метода, које готово одмах по њиховом престанку примене омогућавају зачеће. Хитном контролом зачећа може се спречити трудноћа у року од неколико дана од незаштићеног секса.

Један део парова сматра сексуалну апстиненцију за један од начина успешне контроле зачећа, али може негативно утицати на психичко стање апстиненената, а често може и да доведе до повећања броја трудноће код тинејџерки ако не постоји едукација о контрацепцији, по престанку целибата.

Како се код младих тинејџерки, постоји већа вероватноћа да се трудноћа "лоше заврши", свеобухватно сексуално васпитање у школама треба кроз наставу да тинејџерке упозна са приступом контроли зачећа, што смањују стопу нежељених трудноћа у овој старосној групи. Иако млади људи могу користити све видове контроле зачећа, реверзибилна контрола зачећа дугорочним методама, као што су импланти, интраутерине направе или вагинални прстенови, представља најсигурније начин за смањење стопе настанка тинејџерских трудноћа.

По порођају, жена која не доји дете, може поново остати у другом стању после само четири до шест недеља. Неке методе контроле зачећа породиља могу да се примењују одмах по порођају, док друге захтевају паузу од најмање шест месеци. Код дојиља је кориснија примена синтетичких прогестерона, него комбинованих контрацептивних пилула.

Код жена у менопаузи препоручује се наставак контрола зачећа још годину дана после последње менструације.

                                     

1. Историјат

Египатски Еберс Папирус из 1550 п. н. е. и Кахун Папирус из 1850 п. н. е. садрже неке од најранијих документованих описа контроле зачећа, коришћење меда, листова багрема и неупреденог памучног влакна који би се стављао у вагину ради блокирања сперме. Древни египатски цртежи такође показују и коришћење кондома. У Књизи постања помиње се извлачење мушког полног органа или прекид сношаја, као метод контроле зачећа када Онан "просипа своје семе" ејакулира на тло како не зачео дете са супругом свог преминулог брата Тамар. Веровање је да се у античкој Грчкој силфиум користио ради контроле зачећа, и због своје ефикасности, а самим тим и због велике потражње, био брањем искорењен. У средњевековној Европи, сваки покушај да се заустави трудноћа сматрао се неморалним од стране католичке цркве. Веровање је да су жене тог времена ипак користиле велики број мера за контролу рађања, као што су прекид сношаја и увлачење корена љиљана и рутвице у вагину.Казанова 1725 - 1798, је током италијанске ренесансе описао коришћење јагњеће коже као покривача за спречавање трудноће; међутим, општа употреба кондома се није појавила све до 20. века. 1909. године, Ричард Рихтер је изумео прву интраутерину направу направљену од утробе свилене бубе, коју је касније усавршио и продавао у Немачкој Ернст Грефенберг током касних 1920-их. У 1916. године, Маргарет Сангер је отворила прву клинику за контролу зачећа у САД, због чега је била ухапшена. Уследило је отварање прве клинике у Уједињеном Краљевству 1921. године од стране Мери Стоупс. Грегори Пинкус и Џон Рок, уз помоћ Америчке федерације за планирање родитељства, су усавршили прве контрацептивне пилуле 1950-их које су постале јавно доступне 1960-их. Медицински абортус је постао алтернатива хируршком абортусу доступношћу аналога простагландина током 1970-их и доступношћу мифпристона током 1980-их.

                                     

2. Значај контроле зачећа

Око 222 милиона жена у земљама у развоју, које желе да избегну трудноћу, не користе модерне методе контроле зачећа. Контрола зачећа која се захваљујући СЗО све више примењује у земљама у развоју смањила је смртност породиља за 40% око 270.000 спречених смртних случајева у 2008. години да је било више средстава могла би да спречи 70% да су били задовољени сви захтеви за контролу зачећа.

Ако би се време између две трудноће продужило, ефикасном контролом зачећа, само по том основу, значајно би био побољшан квалитет здравља жена, самих порађаја и преживљавање новорођенчади.

Контрола зачећа је посебно значајна у земљама у развоју, јер се са бољим приступом контроли зачећа, побољшава: здравље жене, зарада жене и зарадом стекнута имовина, споствено школовање и образовање сопствене деце. Контрола зачећа увећава и привредни раст у земљама са бољом контролом зачећа зато што је, са мањим броју малолетне деце, жена више радно ангажована и мања је потрошња породичног буџета.

                                     

2.1. Значај контроле зачећа Здравствени значај

Процењује се да је коришћење контрацептивних средстава у земљама у развоју смањило смртност породиља до 40% око 270.000 спречених смртних исхода у 2008. години a могло би се спречити и 70% смртности породиља када би се потпуно задовољила потражња за контрацептивним средствима. Ово се постиже смањењем броја непланираних трудноћа које се следствено завршавају ризичним абортусима и спречавањем високо ризичних трудноћа са високим ризиком.

Контролом зачећа повећава се стопа преживљавања код деце у земљама у развоју, тако што се продужава време између трудноћа. У овој популацији исходи су гори када мајка затрудни у року од 18 месеци од претходног порођаја. Одлагање наредне трудноће после побачаја изгледа да не мења ризик и женама се саветује да покушају да остану у другом стању кад год буду на то спремне.

Тинејџерске трудноће, посебно код млађих тинејџерки, су високог ризика од нежељених исхода, нарочито од раног порођаја, рађања недоношчади и мртворођених беба. У САД 82% трудноћа код девојака између 15 и 19 година су непланиране. Обимно сексуално образовање и несметан приступ контрацептивним средствима повољно утичу на смањењу стопе затрудњивања у овој узрасној групи.



                                     

2.2. Значај контроле зачећа Финансијих значај

У земљама у развоју, контрола зачећа увећава економски раст захваљујући томе што ту има мање зависне деце па тако више жена може бити радно способно. Зараде жена, имовина, индекс телесне масе и школовање њихове деце и њихов индекс телесне масе, све се то упобољшава са већим приступом контроли зачећа. Планирање породице путем коришћења модерне контроле рађања представља једну од најисплативијих интервенција у здравству. Уједињене нације процењују да се са сваким утрошеним доларом, уштеди два до шест долара. Ова уштеда се везује за превенцију непланираних трудноћа и за смањење ширења сексуално преносивих болести. Иако су све методе исплативе финансијски, ипак највеће уштеде се остварују применом бакарних интраутериних направа.

Укупни медицински трошкови за трудноћу, порођај и бригу око новорођенчета у САД у 2012. години у просеку износе 21.000 долара за вагинални порођај и 31.000 долара за царски рез. У већини других држава трошкови су више него упола мањи. За дете рођено у 2011. години, просечна породица у САД потрошиће 235.000 долара за његово 17-годишње подизање.

                                     

3.1. Однос друштва и религије према контроли зачећа Законске регулативе

Споразуми о људским правима захтевају од већине влада да обезбеде планирање породице и информације и услуге у вези са контрацепцијом. Оне укључују захтеве за креирање националног плана за пружање услуга за планирање породице, укидање закона који ограничавају приступ планирању породице, обезбеђење да је на располагању широк спектар разноврсних сигурних и ефикасних метода контроле зачећа, укључујући и ургентну методу контроле зачећа, обезбеђење постојања обученог кадра и одговарајуће опреме у здравству, која треба да је по прихватљивим ценама, и креирање процеса ревидирања имплементираних програма. Ако владе не ураде оно што је напред наведено, оне могу тиме прекршити обавезе из међународног уговора.

Уједињене нације су покренуле акцију под називом" Свака жена, свако дете да би процениле напредак у правцу задовољавања контрацептивних потреба жена. Ова иницијатива је поставила циљ да повећа број корисника модерних метода контрацепције на 120 милиона жена у 69 најсиромашнијих земаља света до 2020. године. Поред тога, они желе да искорене дискриминацију према девојкама и младим женама које траже контрацептивна средства.

                                     

3.2. Однос друштва и религије према контроли зачећа Став религија према контроли зачећа

Религијски погледи на етику контроле зачећа широко варирају:

  • У исламу, контрацептиви су дозвољени ако не шкоде здрављу, иако од њихове употребе неки исламисти одвраћају жене. Куран не садржи ништа експлицитно о моралности контрацепције али садржи изјаве које подстичу рађање деце. Такође је саопштено да је пророк Мухамед рекао "жените се и умножавајте се".
  • Заједничко будистичко гледиште је да је превентивна контрацепција прихватљива, док интервенција после зачећа није.
  • Католичка црква званично прихвата само природно планирање породице у неким случајевима, иако велики број католика у развијеним земљама прихвата и примењује модерне методе контроле зачећа. Међу протестантима постоји велика разноликост погледа, од неподржавања ничега до оних који дозвољавају све методе контроле рађања.
  • Погледи у јудаизму крећу се од ставовова оних строжих ортодоксних секти, па до опуштеније реформске секте.
  • хиндуси дозвољавају коришћење, како природних, тако и вештачких контрацептива.


                                     

4. Епидемиологија

Посматрано глобално, од 2009. године, близу 60% оних који су у браку и способних да добију потомство примењује контролу зачећа. Колико се често различите методе користе, јако се разликује од земље до земље. Најчешће примењивана метода у развијеним земљама је кондом и орални контрацептиви, у Африци орални контрацептиви, а у Латинској Америци и Азији стерилизација. У земљама у развоју, свеобухватно, 35% контроле зачећа је путем женске стерилизације, 30% путем интраутериних средстава, 12% путем оралних контрацептивеа, 11% путем кондома, а 4% путем мушке стерилизације.

Иако мање коришћене у развијеном свету него у земљама у развоју, број жена које су користиле интраутерине направе од 2007. години био је преко 180 милиона. Избегавање секса у плодним данима користи око 3.6% жена способних за рађање, са износом и до 20% у областима Јужне Америке. Од 2005. године, 12% парова користи мушки облик контрацепције било кондоме, било вазектомију са вишом стопом у развијеним земљама. Примена мушких облика контроле зачећа се смањила између 1985. до 2009. године. Употреба контрацептива међу женама у подсахарској Африци порасла је са око 5% у 1991. години на око 30% у 2006. години.

Од 2012. године, 57% жена способних да рађају желело је да избегне трудноћу 867 од 1520 милиона. Око 222 милиона жена, међутим, нису биле у могућности да дођу до контроле зачећа. 53 милиона од којих су из подсахарске Африке, а 97 милиона из Азије. Ово доводи до 54 милиона непланираних трудноћа и близу 80.000 смрти породиља годишње. Делимичан разлог што су многе жене без контроле зачећа је тај што многе земље ограничавају приступ контроли зачећа из религијских или политичких разлога, док је други разлог сиромаштво. Услед рестриктивних закона о абортусу у подсахарској Африци, многе жене се обраћају нелегалним вршиоцима абортуса у вези са нежељеним трудноћама, што резултује да има 2-4% ризичних абортуса сваке године.

                                     

5. Методе контроле зачећа

У методе контроле рађања спадају методе препреке, хормонална контрола зачећа, интраутерине направе интраутерине направе, стерилизација и бихевиоралне методе. Оне се користе пре или у току полног односа док је хитна контрола зачећа ефикасна само у року од неколико дана од полног односа. Ефикасност се углавном изражава у проценту броја жена које затрудне током прве године коришћења дате методе, а понекад у виду животне стопе нуспеха код метода високе ефикасности као што је подвезивање јајовода.

Најефикасније методе су оне са дуготрајним дејством, које не захтевају непрекидне посете лекару. Хируршка стерилизација, хормонски импланти и интраутерини улошци, током прве године примене имају стопе неуспеха мање од 1%. Уколико се стриктно примењују, код хормонских контрацептивних пилула, фластера или прстенова, као и код методе лактационе аменореје ЛАМ, стопе неуспеха током прве године или код ЛАМ-а током првих 6 месеци такође могу бити мање од 1%. Код типичне примене, стопе неуспеха током прве године су знатно веће, у интервалу од 3-9%, као последица неправилне примене. Остале методе, попут плодних и неплодних дана, кондома, дијафрагме и спермицида, имају веће стопе неуспеха у првој години чак и онда када се користе беспрекорно.

Мада све методе контроле зачећа имају неке потенцијалне нежељене ефекте, њихов ризик је мањи него у случају трудноће. По престанку примене или уклањању, многе методе контроле зачећа, укључујући оралне контрацептиве, интраутерине улошке, импланте и инјекције, стопа трудноће током следеће године иста је као код оних који нису користили контролу зачећа.

Код особа које имају неке специфичне здравствене проблеме, при примени одређених форми контроле зачећа потребна су даља испитивања. Код жена које су иначе здраве, многе методе контроле зачећа не би требало да изискују лекарски преглед, укључујући пилуле за контролу зачећа, инјекциону или имплантациону контролу зачећа, као и кондоме. Нарочито, када су у питању карлични преглед, преглед дојки или анализа крви пре почетка коришћења пилула за контролу зачећа, изгледа да немају утицаја на резултате, па стога они нису потребни. Светска здравствена организација је 2009. године објавила детаљну листу критеријума медицинске квалификације за сваки тип контроле зачећа.

                                     

5.1. Методе контроле зачећа Хормонска

Хормонски контрацептиви делују тако што инхибирају овулацију и оплођење. Ако се узимају током трудноће, оне нити повећавају ризик од побачаја нити узрокују дефекте при рођењу.

Комбиновани хормонски контрацептиви су повезани са незнатно повећаним ризиком од појаве венских и артеријских крвних угрушака ; међутим, ризик је мањи од оног повезаног са трудноћом. Због постојања овог ризика, они се не препоручују женама старијим од 35 година које су пушачи. Њихов утицај на сексуалну жељу варира, при чему се повећава или смањује код неких особа, али код већине нема никаквог утицаја. Комбиновани орални контрацептиви смањују ризик од рака јајника и рака ендометријума, а не мењају ризик од рака дојке. Они често смањују менструално крварење и болне менструалне грчеве. Мање дозе естрогена којих има у вагиналном прстену могу да редукују ризик од осетљивости дојки, мучнине, као и главобољу повезану са производима који садрже веће дозе естрогена.

Пилуле само са прогестином, инјекције и интраутерини улошци нису повезани са повећаним ризиком од појаве крвних угрушака и могу их користити жене које су раније имале крвне угрушке у венама. Код оних са историјом крвних угрушака у артеријама, требало би да се користе нехормонски начин контроле зачећа или метода само са прогестином, поред верзије са инјекцијама. Пилуле само са прогестином могу да доведу до побољшања менструалних симптома, а могу их користити и жене које доје пошто не утичу на продукцију млека. Код метода само са прогестином може доћи до нередовног крварења, при чему су неке кориснице пријавиле и изостанак менструације. Прогестини, дроспиренон и десогестрел смањују на најмању меру андрогенска нежељена дејства, али повећавају ризик од појаве крвних угрушака, па из тог разлога нису прва линија. Постоје неслагања око типичне стопе неуспеха у првој години код примене инјекционог прогестина, Депо-Провера, при чему се бројке крећу у распону од мање од 1% до више од 6%.

                                     

5.2. Методе контроле зачећа Баријера

Баријерни контрацептиви су направе којима се покушава спречити трудноћа на тај начин што физички спречавају да сперма уђе у материцу. Овде спадају мушки кондоми, женски кондоми, цервикалне капе, дијафрагме и контрацептивни сунђери са спермицидом.

Глобално, кондоми су најуобичајенија метода контроле зачећа. Мушки кондоми се стављају на мушки пенис у ерекцији и физички блокирају ејакулирану сперму да уђе у тело сексуалног партнера. Модерни кондоми су најчешће направљени од латекса, али има и оних направљених од других материјала као што су полиуретан или јагњећа црева. Женски кондоми су такође доступни, а најчешће су израђени од нитрила, латекса или полиуретана. Предност мушких кондома је у томе што нису скупи, једноставни су за употребу и немају много нежељених дејстава. У Јапану око 80% парова који користе контролу зачећа користи кондоме, док у Немачкој овај број износи око 25%, а у Сједињеним Државама је 18%.

Мушки кондоми и дијафрагма са спермицидом имају сличне стопе неуспеха при типичној употреби током прве године, које износе редом 15% и 16%. Код беспрекорне употребе ефикаснији су кондоми, са стопом неуспеха у првој години од 2% према стопи неуспеха у првој години од 6% код дијафрагме. Кондоми имају и додатну предност у томе што помажу да се спречи ширење неких сексуално преносивих инфекција као што је ХИВ/СИДА.

Контрацептивни сунђери су комбинација препреке и спермицида. Као и дијафрагме, они се убацују вагинално пре сексуалног односа и морају се поставити преко цервикса да би били ефикасни. Типичне стопе неуспеха током прве године зависе од тога да ли је или не жена претходно рађала, при чему износе 24% код жена које су рађале, а 12% код оних које нису. Сунђер се може убацити до 24 часа пре сексуалног односа и мора се оставити на месту још најмање шест сати након односа. Има извештаја о алергијским реакцијама и тежим нежељеним дејствима, као што је синдром токсичног шока.



                                     

5.3. Методе контроле зачећа Интраутерини улошци

Актуелни интраутерини улошци су обично мале направе у облику слова,T, које садрже бакар или левоноргестрел, а убацују се у материцу. Њима се првенствено делује на спречавање овулације и плодности, але такође имплантацијy ембриона.3. Они представљају вид дугорочне реверзибилне контроле зачећа. Стопе неуспеха у првој години код примене интраутериних направа са бакром износе око 0.8%, док је код интраутериних направа са левоноргестрелом стопа неуспеха 0.2% у првој години. Међу различитим врстама контроле зачећа, заједно са имплантима за контролу зачећа, њихова примена доводи до највеће сатисфакције међу корисницима.

Постоје докази који подржавају ефикасност и сигурност примене код адолесцената и оних који нису имали деце. Примена интраутериних направа не утиче на дојење и могу се убацити непосредно након порођаја. Такође, могу се користити непосредно након абортуса. Чим се уклоне, чак и после дугорочне употребе, плодност се одмах враћа у нормалу. Док код примене интраутериних направа од бакра може да дође до повећања менструалног крварења и појаве болнијих грчева, примена хормонских интраутериних направа може да смањи менструално крварење или потпуно заустави менструацију. Остале могуће компликације укључују избацивање 2 - 5%, а у ређем броју случајева долази до перфорације материце мање од 0.7%. Појава грчева се може лечити применом НСАИЛ-а.

До 2007. године, примена интраутериних направа је најраспрострањенији облик употребе реверзибилне контроле зачећа, са више од 180 милиона корисница широм света. Претходни модел интраутериног улошка Далкон штит је био повезан са повећаним ризиком од пелвичне инфламаторне болести; међутим, код актуелних модела нема утицаја на ризик код особа које немају сексуално преносиве инфекције у време убацивања.

                                     

5.4. Методе контроле зачећа Стерилизација

Хируршка стерилизација може да се обавља путем подвезивања јајовода код жена и путем вазектомије код мушкараца. Овде не постоје неки значајни дуготрајни споредни ефекти, а подвезивање јајовода смањује ризик од настанка рака јајника. Могућност настанка краткотрајних компликација је 20 пута мања код вазектомије него код подвезивања јајника. После вазектомије може доћи до отицања мошница као и до болова у њима, што обично пролази после недељу до две дана. Што се подвезивања јајника тиче, компликације настају у 1 до 2 процента случајева а озбиљне компликације настају углавном као последица анестезије. Neither method offers protection from sexually transmitted infections.

Неке жене се покају због тога што су пристале на стерилизацију: око 5% старијих од 30, а око 20% млађих од 30 година. Мушкарци се ређе кају што су пристали на стерилизацију мање од (

                                     
  • разумевањем, али и до сукоба и патње ако измакне контроли и њиме постанемо заслепљени. Стање ослобођења са Точка рађања и смрти, односно коначног ослобођења од
  • seksualnih partnera s unutrašnjom oplodnjom. Stoga može dovesti do začeća i radanja potomka. Izraz parenje se u svakodnevnom govoru koristi isključivo za životinje
  • присуство друге жене, која им је уливала сигурност и штитила их у тренутку рађања Често су то биле мајке и баке, или пак ближе чланице заједнице, из чега
  • године има своје порекло у Талмуду јер је тамо овај дан сматран за празник рађања света. За разлику од обичаја других народа, код Јевреја се овај празник
  • основним комуналним функцијама као што су заштита, друштвена регулација рађања и бракова, чишћење и одржавање неформално су руководила суседства, а не
  • терена, неефикасне пољопривреде, високе стопе наталитета у одсуству контроле рађања и консеквентне пренасељености, ниског образовног нивоа и сиромаштва
  • Џеферсон је оболила од дијабетеса, а учестала рађања деце само су погоршала њено стање. Неколико месеци након рађања њиховог последњег детета, у 33. години Марта
  • фестивал је доживео потпуни крах. Плишана револуција је допринела поновном рађању фестивала. Комунистичке партије су тада збачене са власти новембра 1989
  • било одмах после цара и деспота. Битка је екранизована у серији Немањићи - рађање краљевине. Byzantine Battles: Battle of Morava Владимир Ћоровић, Историја
  • Током његове дугогодишње владавине догодила су се два светска рата, као и рађање јачање и пад фашизма под вођством Бенита Мусолинија. Виторио Емануеле је
  • што је олтар за храм то је огњиште за кућу. Готово сви домаћи обреди, од рађања до умирања, обављали су се уз огњиште. Код Црногораца се ријечју огњиште
  • научити је као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој

Users also searched:

...
...
...