Back

ⓘ Нирнберг




Нирнберг
                                     

ⓘ Нирнберг

Нирнберг је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други град је по величини и значају у Баварској, после Минхена.

                                     

1. Географија

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. Северозападно од града и пресеца град на 14 km. Одсечку од истока на запад. У суседном граду Фирт се Пегниц спаја са реком Редниц да би створио реку Регниц. Средина на северу и северо- западу града Нирнберга захваљујући наплавинама река Пегниз постаје значајна повртарска област. Подземље Нирнберга ствара песковита земља из доба триаса. Северно од града се налази горска област Френкише Шваиц са планинама од 600 m. н. в. Град се простире на 186.38 km². Нирнберг је крајем 2007. имао је 503.000 становника. Заједно са суседним градовима Фиртом, Ерлангеном и Швабахом чини агломерацију у којој живи 2.5 милиона људи. Северно од града на плодним пољима се налази мноштво полопривредних предузетника, међународни аеродром на северо- западу се у горама Раихсвалда диже рељиеф до 400 m. н. в. На северним границама града се налази познати Нирнбершки замак који са очуваним градским зидинама окружује цео град историјског центра.

                                     

2. Клима

Околина Нирнберга има типичну јужнонемачку умерено хладну, прелазну климу, која није нити континентална нити има довољно утицаја мора. Влада појачана влажност ваздуха током целе године, мада има у просеку мање падавина од просека у Немачкој. Просечне јануарске температуре износе око -1.4 °C, док је просек у августу око 18 °C, мада лети температура понекад буде и до 35 °C. Често се јављају и снажни ветрови и олује, 28. августа 2006. током олује су у неким деловима града тешко оштећене неке куће.

                                     

3.1. Историја Почеци

Иако легенде говоре о почецима града Нирнберга у римско доба, први материјални споменици на овом подручју потичу с почетка 11. века. Први документ који помиње Нирнберг тада Норенберк - nórenberc потиче из доба цара Хенрика III и носи датум 16. јул 1050. Овим актом цар је доделио слободу слушкињи којом је желео да се ожени племић Рихолф. Нирнберг је био војно-политичко утврђење цара Хенрика из кога је слао војску у кампање против чешких војвода. Град се налазио између постојећих бискупских центара Бамберга, Вирцбурга, Ајштата и Ратисбоне.

                                     

3.2. Историја Средњи век

Град је добио на значају када је ту саграђена тврђава. Као део царских поседа, Нирнберг је био један од омиљених царских градова, тако да му је будуђи цар Фридрих II 1219. доделио велику повељу о правима. Ипак, град није стекао потпуну аутономију од цара у 13. веку. Златна була цара Карла IV, из 1356, одредила је Нирнберг као место окупљања првог сабора сваког новог царског суверена. Цар Жигмунд Луксембуршки је 1424. сместио царску ризницу у Нирнберг. Ту су се чувале царска круна и царске реликвије. Из ово периода потичу многе црквене грађевине хор цркве Светог Лоренца и капела у августинском манастиру. Градске радове су финансирали богати грађани и сам цар.

                                     

3.3. Историја Ренесанса

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје "Нирнбершке хронике" илустрована историја света. Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

У области астрономије и географије, Мартин Бејајм је 1492. створио први глобус, који се данас чува у градском музеју. Никола Коперник је у Нирнбергу 1543. објавио своје познато дело "О револуцији небеских тела" De Revolutionibus Orbium Coelestium.

Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка Палатинату и Ландсхуту 6 градова и више грофовија. Град је био трговачко чвориште на путевима између Балкана и Антверпена, Беча, Венеције и Хамбурга, Француске, Саксоније и Пољске. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је Вагнер у 19. веку посветио оперу Нирнбершки мајстори певачи. Почетком XVI века, Нирнберг је био на врхунцу просперитета. Тада је откриће поморског пута око Африке довело до опадања значаја трговине Европе са Блиским истоком. То је означило опадање трговачког значаја Венеције и Нирнберга на рачун западноевропских лука. Многи нирнбершки трговци су тада инвестирали у Нови свет, да би избегли последице економског опадања. Од 1571. цареви нису више стално боравили у граду. У 16. веку у Нирнбергу су почели да се производе први џепни часовници на свету - такозвана "Нирнбершка јаја". Град је настрадао током 17. века у Тридесетогодишњем рату. Изградња железнице је допринела индустријализацији града.



                                     

3.4. Историја Савремено доба

Године 1933, националсоцијалистички режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде Reichsparteitagsgelände. Овај стадион је био пројекат државног архитекте Алберта Шпера, и довршен је 1938. На митингу 1935. Адолф Хитлер је наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес суђење злочинцима нацистичког режима, од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас град јеска привреда оријентисана ка савременим техологијама.



                                     

3.5. Историја Грбови

Постоје два грба града Нирнберга, "Велики грб Нирнберга" и "Мали грб Нирнберга". Велики грб се појављује на пешатима већ 1220. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града 1963. године.

Мали грб приказан је на подељеном штиту на ком је приказана половина црног орла на златној подлози док се у другом делу налазе косе црвено беле пруге. Корени грба се јављају од 1260. године а од власти се примењује од 1513. године где је број пруга и боја временом мењана а данашња форма је заједно за оба грба ослоњана на форме из 1936. године.

                                     

4. Политика

Градско веће броји 70 чланова. Последњи избори су се одржали 2002. године, на којима су изабрани посланици:

  • ЦСУ - 32 посланика
  • Остали - 5
  • СПД - 29 посланика
  • Бунднис 90/Зелени - 4
                                     

5. Спорт

Најзначајнији спортски клуб у граду је ФК Нирнберг, који је 9 пута био првак Немачке. Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.

                                     

6. Институције културе

  • Национални немачки музеј Germanisches Nationalmuseum
  • Нови музеј Neues Museum
  • Готичка црква Светог Лоренца St Lorenz-Kirche
  • Кућа Албрехта Дирера Albrecht Dürer Haus
  • Државно позориште и опера Staatstheater Nürnberg
  • Болница Светог духа из 1332.
  • Улица људских права Straße der Menschenrechte
  • Нирнбершки замак кога чине три тврђаве
  • Градски музеј Fembohaus
                                     

7. Знаменитости и музеји града

  • Музеј немачке жељезнице DB Museum im Verkehrsmuseum Nürnberg, тако да се ту у Нирнбергу налази преко 30 музеја града.
  • Црква Фрауенкирхе Frauenkirche,
  • Градско позориште Staatstheater,
  • Зграда за путарине Mauthalle,
  • Фонтана ехекарусел Ehekarussell,
  • Кућа џелата Henkersteg,
  • Фонтана Тугенбрунен Tugendbrunnen,
  • Руине манастира Katharinenruine,
  • Зентар за документацију Dokuzentrum Reichsparteitagsgelände -Fazination und Gewalt,
  • Цркве ;
  • Царска палата Kaiserburg,
  • Кућа Албрехта Дирера Albrecht-Dürer-Haus,
  • Музеј уметност и дизајна Neues Museum Staatl. Museum für Kunst und Design in Nürnberg,
  • Кула Насауер Nassauer Haus,
  • Фонтана са људском фигуром која има гуску у рукама Gänsemännchenbrunnen,
  • Двориште занатлија Handwerkerhof,
  • Стара већница Altes Rathaus,
  • Немачки национални музеј Germanisches Nationalmuseum,
  • Царске штале Kaiserstallung,
  • Музеј играчака Spielzeugmuseum Nürnberg,
  • Градски музеј Stadtmuseum Fembohaus,
  • Нирнбершко подземље Das Unterirdische Nürnberg,
  • Фонтана Schöner Brunnen,
  • Болница светог духа Heilig-Geist-Spital,

Ст. Елисабет St.Elizabeth, Ст. Егидиен St. Egidien, Ст. Јакоб St. Jacob, Ст. Клара, Ст. Лоренц St. Lorenz, Ст. Себалд St Sebald.



                                     

8. Месне посебности

  • Нирнбершки левак, справа којом се могу улити знања у главу.
  • Нирнбершки закони
  • најпознатији од горе наведених: Нирнбершки процес
  • Нирнбершки музеј играчака.
  • Нирнбершки медењаци.
  • Нирнбершке кобасице- кратке кобасице сервиране у кифлама на начин као хамбургери.
                                     

9. Рођени у Нирнбергу

  • Тео Шолер – предузетник, сви рођени у Нирнбергу.
  • Јохан Пахелбел – композитор,
  • Адам Крафт – вајар,
  • Албрехт Дирер - графичар и сликар,
  • Петер Хенлајн – проналазач џепног сата,
  • Ханс Сахс – песник,
  • Јохан Бењамин Ерхард – филозоф,
  • Антон Кобергер – штампар и продавац,
  • Мартин Бехаим – проналазач глобуса,
  • Георг Филип Харсдорфер – песник,
                                     

10. Међународна сарадња

  • Скопље, Македонија 1982.
  • Ница, Француска 1954.
  • Краков, Пољска 1979.
  • Венеција, Италија 1999.
  • Глазгов, Уједињено Краљевство 1985.
  • Шенџен, Кина 1997.
  • Атланта, САД 1998.
  • Харков, Украјина 1990.
  • Хадера, Израел 1995.
  • Кавала, Грчка 1998.
  • Гера, Немачка 1988./1997.
  • Анталија, Турска 1997.
  • Праг, Чешка 1990.
  • Сан Карлос Никарагва, Никарагва 1985.
                                     
  • ФК Нирнберг нем. 1. FC Nürnberg је немачки фудбалски клуб из истоименог града. Такмичи се у Другој немачкој Бундеслиги. Основан је 1900. године, а током
  • Аеродром Албрехт Дирер Нирнберг нем. Albrecht Dürer Flughafen Nürnberg је међународни аеродром немачког града Нирнберга у савезној покрајини Баварској
  • Швајг бај Нирнберг њем. Schwaig bei Nürnberg општина је у њемачкој савезној држави Баварска. Једно је од 27 општинских средишта округа Нирнбергер Ланд
  • Алтдорф код Нирнберга њем. Altdorf bei Nürnberg град је у њемачкој савезној држави Баварска. Једно је од 27 општинских средишта округа Нирнбергер Ланд
  • Себалдкирхе нем. Sebaldkirche или Црква светог Себалда у Нирнбергу је средњовековна црква у Нирнбергу саграђена на месту романске цркве, такође се назива Црква
  • 3825 Нирнберг 3825 Nürnberg је астероид главног астероидног појаса чија средња удаљеност од Сунца износи 2, 241 астрономских јединица АЈ Апсолутна
  • црква у Нирнбергу Лоренцкирхе је била жупна црква на југу средновековног насеља Пегниц које је било језгро слободног царског града Нирнберга и урбани
  • Изи Кредит стадион нем. easyCredit - Stadion је фудбалски стадион у Нирнбергу Домаћин стадиона је Нирнберг који игра у Бундеслиги.
  • Марије, на источној страни главног трга, је једна од најважнијих цркава у Нирнбергу која је изграђена по налогу Карла IV а у време архитекта Петера Парлера
  • Ајнтрахт Бамбергу, да би се 2001. преселио у Нирнберг где је дебитовао као професионални играч. У Нирнбергу је провео четири сезоне, а након тога је играо
  • Ernst Friedrich Christoph Fritz Sauckel Хасфурт, 27. октобар 1894 - Нирнберг 16. октобар 1946 је био нацистички званичник, осуђен на Нирнбершком процесу