Back

ⓘ Батат




Батат
                                     

ⓘ Батат

Батат или слатки кромпир је брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulus. Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса, а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина. Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.

Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће. Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена, а проналази се и у жутој и црвеној боји.

                                     

1. Порекло

Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.

Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.

                                     

2. Хранљива својства

Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима А, Б6, Ц, Е, минералима K, Ca, Mg, Fe и угљеним хидратима. Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.

Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.

                                     

3. Биолошке особине и производња

Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажмим и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати. Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.

Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, на већој површини са модификованим плугом.

Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.

                                     

4. Припрема у исхрани

Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита. Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.

Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.

                                     

5. Садржај хранљивих материја

Осим једноставног скроба, слатки кромпир је богат комплексним угљеним хидратима, дијетарним влакнима и Бета-каротену провитамин А каротеноиду, са умереним садржајем других микронутријената, укључујући витамин Б 5, витамин Б 6 и манган табела. При припреми печењем, долази до малих варијабилни промена густине микронутријената, чиме је обухваћен висок контент витамина Ц са 24% дневне вредности на 100 g сервирању десна табела.

Центар за науку у јавном интересу рангирао је нутрициону вредност слатког кромпира као највишу међу неколико других намирница. Осим тога, лишће ове биљке је јестиво и може се припремити попут шпанаћевог или репиног лишћа.

Култивари слатког кромпира са тамно наранџастим месом имају више бета-каротена него они са светло-обојеним месом, и њихова повећана култивација се подстиче у Африци где је дефицијенција витамина А озбиљан здравствени проблем. Једна студија из 2012. године на 10.000 домаћинстава у Уганди је утврдила да су деца која су јела бета-каротеном обогаћени слатки кромпир у мањој мери испиштала од дефицијенције витамина А, него она која нису конзумирала толико бета-каротена.



                                     

5.1. Садржај хранљивих материја Поређење са другим храном

Доња табела приказује релативну перформансу слатког кромпира у колони у односу на другу основну храну. Док слатки кромпир пружа мање јестиве енергије и протеина по јединици тежине од житарица, он има већу хранљиву густину од житарица.

Према студији Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, слатки кромпири су најефикаснија основна храна за узгој на фармама, која пружа апроксимативно 70.000 kcal/ha d.