Back

ⓘ Сулејман Омеровић




Сулејман Омеровић
                                     

ⓘ Сулејман Омеровић

Сулејман Омеровић, учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник Југословенске армије и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 1923. године у Маглају, у сиромашној породици. Основну школу завршио је у родном месту. После тога отишао је у Сарајево, где се уписао у Шеријатску школу и живео у интернату. Током боравка у школи почео је да усваја напредне идеје и окупља око себе групу истомишљеника, због чега је једном био и ухапшен; убрзо је био пуштен јер жандарми нису имали конкретних доказа.

После капитулације Југославије 1941. и доласка усташа, појачао је своју активност у окупираном Сарајеву, где је деловао као члан СКОЈ-а. Фебруара 1942. добио је директиву да напусти Сарајево и са групом другова из интерната пређе у партизане.

Првих дана марта 1942. године ступио је у Први црногорски батаљон Прве пролетерске бригаде, у којем је био све до јула 1943. године, када је због рањавања остао у позадини. За члана Комунистичке партије Југославије примљен је 1942. године.

Прво ватрено крштење имао је маја 1942. године на Сињајевини, где су борци скоро месец дана водили борбе против четника Павла Ђуришића. Након тога је учествовао у борбама бригаде на Дурмитору, Коњицу, Купресу, Кључу, Босанском Грахову, Јајцу, Јошавки, Иван-седлу, на Неретви и у данима Четврте непријатељске офанзиве на Дрини и код Бродарева. У данима Пете непријатељске офанзиве, као заменик политичког комесара, повео је чету у јуриш да одбрани рањенике код Челебића. Као политички комесар чете, штитио је одступницу батаљону 8. јула 1943. у борби код Цапарде, где је био тешко рањен, што га је одвојило од Прве пролетерске бригаде.

Након што је оздравио, пребачен је међу војвођанске партизане. Тамо је био комесар батаљона, заменик команданта бригаде и напослетку командант Треће војвођанске бригаде. Са бригадом је прешао Срем, Мајевицу, Бирач, Озрен, Требаву, Јахорину, Зеленгору, Пиву, Лозницу, Цер, Београд, Сремску Митровицу, Барању и све до Клагенфурта.

Као потпуковник Југословенске армије и командант Пете војвођанске бригаде, 17. новембра 1945. године, на путу Осијек - Нашице, погинуо је у сукобу с крижарима, код Брезница Нашичка, код Нашица.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • је позваи владу да процени да ли јој је потребна државна заштита. Мехо Омеровић председавајући скупштинског одбора за људска и мањинска права, осудио
  • У марту 1668. године, Сулејман бег је напао племе Кучи Кучи су уз помоћ Климента и Пипера два пута поразили војску Сулејман бега и заузели Медун где
  • Ђурашевић мајор Стеван Бикић мајор Илија Романовић п. комесар мајор Сулејман Омеровић Цар мајор Есад Церић мајор Воја Живановић Џокеј 11. крајишка дивизија
  • контроверзни догађаји су спречили генерацију: Милко Ђуровски, Фахрудин Омеровић Звонко Варга, Владимир Вермезовић, Адмир Смајић, Горан Стевановић, Небојша
  • Љубомир Огњановић 1958 1958 1 0 Радивој Огњановић 1957 1959 5 1 Фахрудин Омеровић 1989 1992 8 0 Иван Осим 1964 1969 16 8 Стеван Остојић 1964 1971 2 0 Иван
  • Демократска странка Србије Нова Србија Омерагић Бајрам Листа за Санџак Омеровић Мехо Демократска странка Палалић Јован Демократска странка Србије Нова
  • Војислав Коштуница ДСС Бајрам Омерагић Посланичка група мањина СЛПС Мехо Омеровић За европску Србију СДП Зоран Остојић Либерално - демократска партија ЛДП
  • Нова Србија Обрадовић Жарко Социјалистичка партија Србије Омерагић Бајрам Омеровић Мехо Демократска странка Пајовић Слободан Демократска странка Пајтић Бојан

Users also searched:

...