Back

ⓘ Власта Ценић




                                     

ⓘ Власта Ценић

Власта Н. Ценић је рођен 10. октобра 1957. године у селу Кочану, у општини Дољевац, где и данас живи. Ожењен је супругом Свилком и има сина Ивана. Отац му је Никола, а мајка Јаворка и она је из заплањског села Дукат. Учитељи у школи у Кочану су му били Евица и Миодраг Станковић. Основну школу је завршио у Дољевцу, 1972. године. Завршио је Машинску техничку школу у Прокупљу, 1976. године и Вишу педагошку школу у Призрену, 1979. године. Југословенску књижевност и српски језик је студирао у Скопљу и Приштини. По струци је професор југословенске књижевности и српског језика. Од 1979. године ради у Oсновној школи "Вук Караџић" у Дољевцу где предаје српски језик.

Власта је један од познатих песника за децу. Пише поезију за децу и сакупља народно благо дољевачког краја. Објављивао је у часописима "Змај", "Витез", "Освит" Лесковац, "Развитак" Зајечар, "Гороцвет" Јагодина, Ризница Бања Лука и другим.

Његова песничка збирка "Бате ће се жени" обилује песмама на родном дијалекту дијалект његовог села Кочана, призренско-јужноморавски тип призренско-тимочког дијалекта.

Песме је рецитовао у следећим градовима: Београд, Софија, Источно Сарајево, Бања Лука, Прибој, Косовска Митровица, Грачаница и широм Србије.

Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног друштва просветних радника Србије, Удружења писаца и књижевних преводилаца Ниша од 1990. године и члан уредништва дечјег часописа "Витез".

Власта Ценић је идејни творац манифестације "Сусрети просветних радника књижевних стваралаца за децу", која се одржава од 1994. године у Основној школи "Вук Караџић" у Дољевцу.

Написао је неколико песама које су компоноване за дечје музичке фестивале.

                                     

1. Књиге

До сада је објавио следеће књиге:

  • Бате ће се жени, Ниш, 1996.
  • Штрапке, Параћин, 1992.
  • Кладенче, Дољевац, 1990.
  • Песникиња ласта, Дољевац, 1987.
  • Волеле се шушумиге, Параћин, 1993.
  • Да л ја чувам овце или овце мене, Ниш, 2013.
  • Раднички воз у 5 и 10, Београд, 1998.
  • Меденићи, Дољевац, 1994.
  • Песме, Нови Сад, 2003.
  • Штрапке, Ниш, 1989.
  • Плетене песме, Кочане, 2015.
  • Крилати камен, Ниш, 2008.
                                     

2. Антологије

Песме Власте Ценића заступљене су у следећим антологијама:

  • Антологија љубавне поезије за младе, Дечја литература, Београд, 1998. године,
  • Антологија "До смеха, суза и аплауза", ИПА Јабучка гора, Врбас, 2005. године,
  • Антологија српске поезије за децу "Дете је најлепша песма", Book&Marso, Београд, 2007. године,
  • Антологија српског песништва за децу, Српска књига, Рума, 2009. године.
  • Антологија нишких писаца за децу, Просвета, Ниш, 2004. године,
  • Антологија "Сви у напад", спортски цветник, Витез, Београд, 2005. године,
  • Мала антологија српске поезије о зими и њеним чаролијама "Зима, зима, е па шта је", Београд, 2008. године,
                                     

3. Награде

  • Трећа награда на конкурсу "Јутро над Озреном 2011" за песму "Гаљинка" у Сокобањи, 2011. године.
  • Друга награда на Југословенском фестивалу "Булка" у Црвенки, 1996. године,
  • Награда дечјег жирија на Југословенском фестивалу песника за децу "Булка" у Црвенки, 1997. године,
  • Прва награда за допринос одраслих писаца ведром духу детињства на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу, 1997. године за књигу "Бате ће се жени",
  • Награду "Гордана Брајовић" за најбољу књигу за децу и омладину коју додељује компанија "Новости" добио је за збирку песама "Крилати камен" и дели је са Урошем Петровићем који је написао збирку прича "Мистерије Гинкове улице", у Алексинцу, 2009. године,
  • Друга награда на Југословенском фестивалу песника за децу "Булка" у Црвенки, 2007. године за песму "Игла која има увце",
  • Прва награда на Југословенском фестивалу песника за децу "Булка" у Црвенки, 2002. године за песму "Прво бријање",


                                     

4. Критике

  • "Рукопис песама ведрог наслова "Бате ће се жени" оцењујемо као леп књижевни допринос, нарочитих језичких вредности којима се посебно афирмише завичајни говор Јужносрбијанаца, иначе неправедно омаловажен и изопштен као матерњи говор одвећ наглом реформом Вука Стефановића Караџића. Ова књига репрезентативо уводи Дољевац у књижевну географију Србије." Саша Хаџи Танчић
  • "У својој малој дољевачкој општини, у огранку истог нам језика, царује његово песничко височанство Власта Ценић. И ма како се преуредила планета, ова књига ће бранити наш језик као најтрајнију царевину. Све песме осећам сасвим својим, као да су ми одбегле у његове корице, што би значило - малчице му завидим." Мошо Одаловић
  • "Ценић је песник нежности, мекоће сећања, лепог осећања за свето у присећању на родитеље и злато детињства, духовит и маштовит, који из својих сећања на ране дане живљења извлачи слике које у песмама добијају универзална значења." Перо Зубац
  • "Власта Ценић је мене купио тако што је, пишући на народном, дољевачком језику, написао како "мој деда пцује". Ја сам био пресрећан када сам то чуо. Ево човека који је успео да каже кратко и јасно све што се многи песници упињу да кажу, да деца размишљају о свом телу, о свом животу на тај начин док су још мали, док им је "пцувало малечко". Од највећих песника остане пар стихова. Код Ценића то је једна реч, пцувало. Одмах сам га препоручио неким људима: "Зовите га, биће вам лепо с њим.". Тако је и било." Душко Трифуновић
  • "У стиховима Власте Ценића траје говор непоновљиве лепоте: речи лепе и прелепе, знане а заборављене и поново откривене, речи које радују и којима се радујемо, живе и неуништиве, светиљке из неких нама непознатих предела, као корење, као трава троскот која расте поред путева, а неунуштива је." Воја Красић
  • "Чувајте ову књигу злата вредну. Ценић је победио на фестивалу у Црвенки, освојио публику у Београду, ушао у антологије. Попут Боре Станковића и Стевана Сремца прославио је својим стваралаштвом југ Србије." Недељко Попадић
                                     
  • доказивао да је Ценић вулгаризовао идеју социјализма. Из свега тога уследила је вишегодишња полемика између Лазара Пачуа и Мите Ценића Мита Ценић је 1883. покренуо
  • Влада Ђорђа Ценића је била на власти од 21. јуна 1868. до 17. јула 1869. по старом календару Велика уставотворна народна скупштина у Крагујевцу Намеснички
  • Бранко Стевановић, Матија Бећковић, Тоде Николетић, Виолета Јовић и Власта Ценић Од свог оснивања Фондација Ршум сарађује са Удружењем за културу, уметност
  • 1954 - Фернандо Сантос, португалски фудбалер и фудбалски тренер. 1957 - Власта Ценић српски песник за децу. 1959 - Мајкл Кобли, енглески писац. 1963 - Драган
  • Министарство унутрашњих послова преузео је младоконзервативац Аћим Чумић, док је Ценић постао министар просвете. Конзервативног политичара Илију Гарашанина, са
  • и Филип Христић, Ђорђе Ценић Коста Цукић али су вође напредњака од њих далеко либералнији и модернији. СНС је дошла на власт подржана од стране кнеза
  • да се развој деце одређује квалитетима старијег покољења Стојан Ценић Јелена Ценић 2005 Васпитање кроз историјске епохе. Врање: Универзитет у Нишу
  • Стефановић Тенка 1848 Стевча Михаиловић 1860 Јован Мариновић 1861 Ђорђе Ценић Лазар Докић Стојан Новаковић Ђорђе Симић 1901 Сава Грујић
  • List je štampan u Leskovcu. Slobodna reč Vranjske Vranjski glasnik 1965 Cenić Vera 1982 Časopisi južne Srbije na raskirsnici XIX i XX stoleća. Vranje: