Back

ⓘ Руска православна црква




Руска православна црква
                                     

ⓘ Руска православна црква

Руска православна црква или Московски патријархат јесте помјесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на петом мјесту у диптиху.

На њеном челу стоји патријарх московски и све Русије.

                                     

1. Назив

Руска православна црква званично постоји од покрштавања Руса у Кијеву за вријеме великог кнеза Владимира 988. Своју аутокефалност као митрополија је стекла 1448, а достојанство патријаршије 1589. године. Током тзв. синодалног периода 1721 - 1917 помјесна црква није имала званични назив већ је најчешће била позната као Православна руска црква или Руска православна црква рус. Православная Российская Церковь или Российская Православная Церковь, а некада и као Православна грчко-руска црква рус. Православная Греко-Российская Церковь.

                                     

2. Устројство

Устројство Руске православне цркве је прописано Уставом Руске православне цркве, који је дефинише као "многонационалну помјесну аутокефалну цркву која се налази у вјерском јединству и молитвено-канонском заједницом са другим помјесним православним црквама".

Од 17. маја 2007. године, након потписивања Акта о канонској заједници између Руске православне цркве и Руске православне заграничне цркве, Руска православна загранична црква је постала самоуправна јединица Руске православне цркве. У канонској зависности од Руске православне цркве се налази аутономна Јапанска православна црква и Кинеска православна црква.

Према Уставу Руске православне цркве, највиши органи црквене власти су Помјесни сабор, Архијерејски сабор и Свети синод на челу са патријархом, који врше законодавну, извршну и судску власт у оквиру својих надлежности.

Помјесни сабор може сазвати Архијерејски сабор или у изузетним случајевима патријарх и Свети синод. Помјесни сабор бира патријарха.

Архијерејски сабор чине сви епархијски и викарни архијереји. Према Уставу, сазива се једанпут у четири године. Архијерејски сабор је највиши црквени суд; суд прве и последње инстанце при догматским и канонским одступањима у раду патријарха московског и све Русије.

Патријарх је поглавар Руске православне цркве и има титулу "Његова светост патријарх московски и све Русије". Он је први међу епископима Руске православне цркве, и његово име се спомиње на свим богослужењима у храмовима Руске православне цркве. Он је непосредни епархијски архијереј града Москве Московска градска епархија док се Московска област налази под непосредном управом патријарховог намјесника - митрополита крутицког и коломенског Московска епархија. Патријарх има општецрквене управне надлежности: заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, а у изузетним случајевима и Помјесни сабор, и предсједава на њима. Он сноси одговорност за извршавање одлука сабора и Светог синода, издаје указе о именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа и других лица која именује Свети синод. Патријарх награђује архијереје титулама и највишим црквеним одличјима, награђује клирике и лаике црквеним признањима. Он је архимандрит настојатељ Тројице Сергијеве лавре и многих других манастира.

Патријарх представља и заступа Руску православну цркву пред другим поглаварима помјесних православних цркава извршавајући одлуке сабора или Светог синода, а може представљати Цркву у своје име. Он такође представља и заступа Руску православну цркву пред највишим органима државне власти и другим световним властима. Московска патријаршија је установа Руске православне цркве који обједињује све структуре којима непосредно руководи патријарх.

Свети синод се састоји из предсједника - патријарха, девет сталних и пет привремених чланова - епархијских архијереја.

Састав Руске православне цркве укључује:

  • једна самоуправна црква са правима широке аутономије - Украјинска православна црква;
  • две аутономне цркве - Јапанска православна црква и Кинеска православна црква;
  • три егзархата - Белоруска православна црква, Патријарашки егзархат југоисточне Азије, Патријарашки егзархат западне Европе;
  • четири самоуправне цркве - Православна црква Молдавије, Летонска православна црква, Естонска православна црква, Руска православна загранична црква;
  • два митрополијска округа - Казахстански митрополијски округ Православна црква Казахстана, Средњоазијски митрополијски округ Православна црква средње Азије.

Основна територијална јединица је епархија на чијем челу стоји епархијски архијереј и која обједињује све парохије и манастире на њеној територији. Границе епархија одређује Свети синод. Органи епархијске управе су епархијска скупштина и епархијски савјет, помоћу којих архијереј управља епархијом.

Основна организациона јединица црквеног устројства је парохија која се састоји из клира и лаика парохијана обједињених у један храм. На челу парохије стоји настојатељ храма кога поставља епархијски архијереј. Органи парохијске управе су: парохијска скупштина на чијем челу стоји настојатељ храма, парохијски савјет и ревизорска комисија.

                                     
  • Румунска православна црква рум. Biserica Ortodoxă Română јесте помјесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на седмом мјесту
  • Финска православна црква фин. Suomen ortodoksinen kirkko аутономна је црква под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Има ранг архиепископије. Хришћанство
  • Македонска православна црква МПЦ мкд. Македонска православна црква МПЦ такође позната и као Македонска православна црква - Охридска архиепископија
  • црквени савјет Руске православне цркве рус. Высший Церковный Совет Русской Православной Церкви извршни је орган Руске православне цркве који дјелује при
  • истински православна црква је неканонска и непризната верска заједница у Србији, која је настала као деноминација Српске православне цркве 1996. године
  • За друге употребе, погледајте Црногорска православна црква вишезначна одредница Црногорска православна црква ЦПЦ је неканонска, самозвана вјерска заједница
  • оријентално - православна црква не прихвата филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светога духа. Када се говори о оријентално - православним црквама реч
  • Бугарска православна црква буг. Българска православна църква јесте помесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на осмом месту
  • погодну личност за патријарха Хрватске православне цркве а покренут је и часопис Хрватска Православна црква чији је главни уредник био Савић Марковић
  • Помјесни сабор Руске православне цркве рус. Поместный Собор Русской Православной Церкви задужен је за избор патријарха московског и све Русије и за

Users also searched:

...