Back

ⓘ Чедомир Чупић Љубо




Чедомир Чупић Љубо
                                     

ⓘ Чедомир Чупић Љубо

Чедомир Љубо Чупић, студент права, политички комесар чете у Никшићком НОП одреду и народни херој Југославије. Његово храбро држање и побједоносни осмјех на губилишту овјековјечен је фотографијом, која је постала симбол отпора и обишла је свијет.

                                     

1. Биографија

Рођен је 1913. године, као једно од десеторо дјеце у радничкој породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић, из Загреде, која је дуго живјела у Сјеверној и Јужној Америци.

Тридесетих година 20. вијека, враћа се у Никшић, гдје завршава гимназију. Студирао је на Правном факултету у Београду и припадао љевичарском студентском покрету, а 1940. године постао је члан КПЈ.

Послије Априлског рата дошао је у Никшић и као члан КПЈ учествовао у припреми устанка. Почетком јула 1941. године, избјегао је из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио је партизанској чети "Ђуро Ђаковић", која је формирана од провјерених комуниста и скојеваца који су напустили окупирани Никшић.

На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла 1942. године, у борби против четника на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, гдје је био мучен, показао је јуначко држање и пркос. Суд му је јавно судио у Никшићу. Својим пркосним држањем и бритком ријечју отворено је извргао руглу вијећнике тог суда и четничку издају, па су организатори процеса на брзину донијели одлуку о смртним пресудама групи комуниста међу којима је био и Чупић. Мирно је саслушао смртну пресуду, а познат је и његов пркосни осмијех.

9. маја 1942. године изведен је на стрелиште испод Петрове Главице код Никшића. И на стрелишту је наставио да бодри другове, чиме је подизао дух отпора код становништва, присиљеног да присуствује јавном стријељању комуниста. Клицао је: Живјела славна комунистичка партија! и кад су га први рафали погодили, стајао је усправно и гордо довикујући да ће доћи дани слободе.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • господин Милован Драгомир Пешић Чедомир Петровић лекар Михајло Плескоњић силеџија Горица Поповић Саво Радовић Предраг Смиљковић Љуба Тадић Љубивоје Тадић Ратко
  • Палилулцу играо и Благоје Марјановић Моша., као и Брана Голубовић Голуб, Љуба Ђорђевић, Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други. У периоду
  • Октобарске награде града Београда 1974 Јуре Чуле 1906 - 1997 91 Вукан Чупић 1920 - 1981 61 лекар - педијатар, један од оснивача и дугогодишњи директор Института

Users also searched:

...