Back

ⓘ Лазар Петровић




Лазар Петровић
                                     

ⓘ Лазар Петровић

Лазар Петровић је био српски генерал из времена Краљевине Србије, професор Војне академије и први ађутант краља Александра Обреновића. Убијен у Мајском преврату 29. маја / 11. јуна 1903. године.

                                     

1. Биографија

Рођен у Башином Селу, у околини Велеса, 10. марта 1855. године. Оженио се Анком кћерком Димитрија Јоксића, бившег секретара Двора. Имао је петоро деце, три сина и две кћерке. По завршетку 5. разреда гимназије у Крагујевцу и Београду, ступио је у Артиљеријску школу Војну академију, у октобру 1871. 10. класа. Академију је завршио 10. августа 1875. године, као шести у рангу од деветнаест питомаца.

                                     

2. Активна служба

До 1876. године, био је водник у 1. пешадијском пуку. У Првом српско-турском рату налазио се на дужности ордонанс-официра Западноморавске дивизије. Године 1877. унапређен је у командира чете. У Другом српско-турском рату био је ађутант и шеф Штаба Чачанске бригаде 1. класе. По завршетку рата постао је ађутант 1. пешдијског пука. Од 1879. био је на дужности командира 2. чете 2. батаљона. Са овог положаја, у априлу 1881, премештен је за кнежевог ордонанс-официра, истовремено вршећи дужности командира 1. чете 8. батаљона. На том положају остао је до септембра 1885, када је унапређен за команданта 19. батаљона. Као командант овог батаљна учествовао је у Српско-бугарском рату.

У априлу 1887. поднео оставку на војну службу, те је премештен за начелника Неготинског округа. Маја 1889. реактивиран је као интендант 4. класе, а у октобру исте године додељена му је команда над 7. батаљоном. На овом положају налазио се до јануара 1890. када је због дисциплинске казне стављен у недејство. После четири месеца враћен је у војну службу и постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Пешадијске инспекције. Ову дужност, поред осталих, вршио је до 1894. Јуна 1891. постављен је за команданта 12. батаљона и вршиоца дужности команданта Шумадијског пешадијског пука. Одатле је у септембру 1892. именован за команданта пешадијске Подофицирске школе, а у марту 1895. унапређен је за команданта Дунавског пешадијског пука. Ове дужности разрешен у октобру исте године. Почетком 1896. био је на месту вршиоца дужности команданта 7. батаљона.

Наредне две године, 1897 - 1898, био је на дужности краљевог ађутанта, а потом је у марту 1898. послат као војни изасланик у Цариград. По повратку, од 1901. до погибије, 1903. године, поново је био на дужности првог краљевог ађутанта.

Поред редовних дужности био је и професор Војне академије, где је од 1. октобра 1894. до 5. августа 1896. предавао тактику. У истом периоду био је и члан Академског савета ове установе. Више година: 1889, 1892, 1893. и 1895. био је члан испитних комисија за ниже и више официре.

                                     

3. Погибија

Када су за време Мајског преврата официри продрли у дворски комплекс у Београду, генерал Петровић је био заробљен у малој згради у дворишту. Пошто потрага за краљевским паром није успевала сатима, официри су по савету пуковника Александра Машина наредили да Петровић покаже где се сакрио краљевски пар. Он је то вешто одбијао, али је један официр после извесног времена успео да пронађе скровиште, после чега су официри отворили тајни улаз. Различити извори нису јасни по питању Петровићеве улоге: једни верују да је он до краја одбио да изда краљевски пар, а други да је управо он позвао Обреновиће да изађу. Неколико тренутака касније, официри су отворили ватру и убили краљевски пар. Петровић је наводно покушао да се сам обрачуна са завереницима, али је пре испаљеног метка пао погођен куршумом у главу.

                                     

4. Официрско напредовање

По завршетку Артиљеријске школе унапређен у чин потпоручника 10. августа 1875. године. Поручник је постао 10. октобра 1876. У чин Капетана 2. класе је унапређен 22. маја 1881, капетан 1. класе је постао 2. августа 1883, мајор 24. маја 1889, потпуковник 2. августа 1893, пуковник 2. августа 1898, генерал 21. септембра 1901.

                                     

5. Одликовања

Домаћа одликовања

  • Орден Милоша Великог 3. и 4. реда
  • Орден белог орла 4. и 5. реда
  • Орден Таковског крста са мачевима 3, 4. и 5. реда
  • Орден Таковског крста 1, 3. и 4. реда

Инострана одликовања

  • Орден Заслуга за Пруску круну 1. степена, Немачка
  • Орден Румунске круне 3. и 4. реда, Румунија
  • Орден Данила I, 1. степена, Црна Гора
  • Орден Калакуе 4. реда, Хаваји
  • Орден Легије части 4. и 5. реда, Француска
  • Орден Италијанске круне 2. реда, Италија
  • Орден Франца Јозефа 4. реда, Аустроугарска
                                     
  • 2021. Петровић Лазар srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2020. Приступљено 11. 3. 2021. Никола Рађен и Лазар Петровић продужили
  • 1996. Глигор Станојевић, Митрополит Василије Петровић и његово доба 1740 - 1766 Београд 1979. Томановић, Лазар 2018 Мемоари. ЦИД, Подгорица. Портал Биографија
  • Лазар Вучковић. Сусрети се одржавају и данас, мада у измењеним околностима и са скромнијим амбицијама и средствима. Јединство новине Награда Лазар Вучковић
  • Владалачка кућа Петровић - Његош, Цетиње, 1910. године део садржаја је преузет са Njegos.org: Петровић - Његоши Више информација о чланкуДанило I Петровић Његош
  • Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Никола Петровић Никола I Петровић Његош Његуши, 7 19. октобар 1841 - Антиб, 2. март 1921 био је
  • прештампано у Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, pp. 449 - 450, СКЗ, Београд, 1967 Ђорђе Поповић, Београдски уметници између два рата: Зора Петровић Република
  • Мирко Петровић вишезначна одредница Мирко Петровић Његош Цетиње, 17. април 1879 - Беч, 2. март 1918 био је принц из црногорске династије Петровића Његоша
  • музике Ксенија Петровић Његош 1881 1960 црногорска принцеза, ћерка краља Николе Петровића Његоша и Милене Петровић Лазар Петровић 1850 1903 српски
  • Петровић вишезначна одредница Књаз Данило I Његуши 6. јун 1826 - Котор 13. август 1860 је био владар књаз Књажевине Црне Горе. Данило Петровић
  • Томановић, Лазар 2018 Мемоари. ЦИД, Подгорица. Портал Биографија Портал Историја Портал Православље Више информација о чланкуПетар I Петровић Његошпронађите
  • Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Сава Петровић Сава Петровић Грмија 1882 - 1914 је био српски официр и четник, четнички војвода и шеф
  • најпокорнија Драгиња Петровић Црква Светог Николе на Новом гробљу Крст Цара Лазара поклон руском Цару Николају II од Драгиње Петровић Драгиња Петровић Кућа Станојла
  • Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Сава Петровић Сава Ивановић Петровић Његош Његуши, 18. јануар 1702 - Цетиње, 9. март 1781 био је