Back

ⓘ Ђорђе Миловановић (војвода)




                                     

ⓘ Ђорђе Миловановић (војвода)

Ђорђе Миловановић "Гузоња" био је један од најзначајнијих команданата из околине Београда током Првог српског устанка, уз војводе Јанка Катића, Симу Марковића, Васу Чарапића и Павла Поповића.

                                     

1. Биографија

Иако Миловановић није учествовао на скупу устаника у Орашцу почетком фебруара 1804. године, он се као један од угледнијих и способнијих људи из Посавине, и Нахије београдске одмах ставио на располагање Карађорђу Петровићу и осталим војводама.

Учесник је Скупштине у Остружници 1804. године и један од преговарача са дахијама у Земуну. Током првих година Устанка имао је звање буљубаше, затим бимбаше, да би 1811. године постао командант београдске тврђаве. По пропасти Устанка 1813. године највероватније није напустио Србију као већина војвода, већ је остао да са народом подели судбину. У Другом српском устанку није узео учешћа, да би под неразјашњеним околностима био убијен негде у Рудничкој нахији 1817. године.

                                     

2. Скупштина у Остружници

Био је организатор и учесник Првог српског устанка у Железнику, заједно са братом Арсенијем један од највиђенијих људи тога доба и краја. Био је делегат на Скупштини у Остружници. На скупу у Остружници су поред Карађорђа учествовали и Ђорђе Миловановић из Железника Познат као десна рука Карађорђа, као и остале војводе и кнезови. На састанку су формулисани захтеви у 9 тачака, који су сачувани у архиви Проте Матеје Ненадовића. Ови захтеви обухватају друштвено-економска питања и политичка питања положаја раје у феудалном поретку, као и форме самоуправе у оквиру Турског царства.

                                     

2.1. Скупштина у Остружници Опсада Београда

После састанка у Земуну, устаничке старешине заједно са својом војском почеле су се прикупљати око Београда. Крагујевачку и рудничку војску предводио је Карађорђе, а ваљевску и шабачку Јаков Ненадовић, прота Матија, Живко Дабић, Остоја Спуж и Андрија Витомировић. Њихов основни циљ био је ослобођење Београда. Када је Карађорђе пошао у сусрет ваљевској војсци, 9. маја 1804. године, Турци су покушали да га спрече, али безуспешно. Турке су предводиле дахије и Алија Гушанац. Велики успех ове битке је што се сузила опсадна линија око Београда. Убрзо затим, ослобођен је Пожаревац 12. маја и Смедерево 6. јула 1804. године. Београдску Карађорђеву војску је предводио Ђорђе Миловановић из Железника.

                                     

3. Живот кнеза у Карађорђевој Србији

Основе државности у устаничкој Србији постављене су радом Народне скупштине, Правитељствујушћег совјета и доношењем законика. 14. августа 1805. године, на Скупштини устаничких старешина у Борку, донета је одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама постојале су тежње да се Совјетом донекле ограничи Карађорђева власт. Совјет је нарочито радио на организовању сеоских, кнежинских и нахијских судова, а он сам је до 1811. деловао као врховни суд. Временом је Совјет обављао све више послова, одигравши значајну улогу у организовању власти и функционисању устаничке државе.

                                     

4. Смрт кнеза

По пропасти Устанка 1813. године највероватније није напустио Србију као већина војвода, већ је остао да са народом подели судбину. У Другом српском устанку није узео учешћа, да би под неразјашњеним околностима био убијен негде у Рудничкој нахији 1817. године.

                                     
  • четничкога војводе Ђорђа Ристића Скопљанчета. После тога прешао је у чету војводе Ристе Старечкога. Када се Старечки вратио у Србију Јездић је постао војвода његове
  • Дитко у четничку акцију. Четује од 1905. у четама Ђорђа Ристића, Спасе Гарде и Крсте Трговишког. Војвода је постао тек 1911. године и у том својству учествује
  • Војислав Ерац, Војвода Луне поезија Жикишон, Параћин, 19? ? Раденко Савић. Војвода Луне, Штампа Жикишон, 1940 Душан Цветковић. Војвода Луне: у песмама
  • Небрегово, 17. јануар 1872 - Небрегово, 29. јул 1910 је био српски четнички војвода с краја XIX и почетка 20. века. Рођен је око 1870, године у селу Небрегово
  • Драгомир Протић - Војвода Драгомир 1877 - 1905 је био српски пешадијски поручник и четнички војвода из времена борби за Македонију у Старој Србији и
  • Емилио Милутиновић је био четнички војвода у Старој Србији. Као поданик Аустро Угарске позван је на одслужење редовног војног рока што се косило са његовим
  • Душан Димитријевић Војвода Дуле 1882 - 1964 био је адвокат и четник и комитски војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.
  • Миличевић Милошевић 1876 - 1905 познат као војвода Саватије, је био српски национални револуционар и четнички војвода који је учествовао у борбама за Македонију
  • Крушевац - 15. март 1913, Охрид познат као војвода Дејан, је био српски хемичар и четнички војвода Поред тога што је као млад боловао од туберкулозе

Users also searched:

...