Back

ⓘ Аћим Чумић




Аћим Чумић
                                     

ⓘ Аћим Чумић

Студирао и завршио је право у Хајделбергу и Паризу. Радио је као професор гимназије, затим у суду. За професора казненог права на Великој школи постављен је 1865. године. Учествовао је у раду уставног одбора из 1868. године и био запажен по речитости и предлогу да се влада стави под надзор државног савета, а не скупштине.

Био је политичар конзервативне оријентације, близак старијим политичарима Илији Гарашанину и Јовану Мариновићу, и предводник групе младоконзервативаца. Био је темпераментан човек, оштрог језика.

1871. године постао је председник београдске општине, али га је либералско намесништво, на чијем челу се налазио Јован Ристић, убрзо збацило. Потом се бавио адвокатуром у Београду, да би 1873-1874. године био министар унутрашњих дела у Мариновићевом кабинету.

25. новембра 1874. године Чумић је заменио Мариновића и сам постао председник владе Влада Аћима Чумића. Задржао је министарство унутрашњих дела. Пошто влада није уживала поверење скупштине, то је већ после три месеца, 22. јануара 1875. године, била замењена другом. Потом је постављен за судију Касационог суда.

Од стране либералске владе ухапшен је 1878. године због наводног учешћа у Тополској буни и осуђен на смрт заједно са Јевремом Марковићем, али је убрзо помилован и осуђен на 10 година робије. Пуштен је из затвора по паду Ристићеве владе и доласку напредњачке 1880. године. Касније се више није бавио политиком.

Током 1880-их година био је владин представник комесар код друштва за изградњу и експлоатацију српских железница. Веома се ангажовао на подизању Коларчевог фонда. Написао је следећа дела: Касацијона власт 1867 и Задужбине у одбрани Српства 1890.

Био је члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије од 1892. године. Био је сенатор Краљевине Србије 1901. године.

                                     
  • месни одбори широм земље. За председника Главног одбора најпре је изабран Аћим Чумић али се он повукао под притиском Пироћанца и Гарашанина. У односу на радикале
  • Министарски савет Основана 22. јануар 1875. Претходне администрације Влада Аћима Чумића Расформирано 19. август 1875. Замењена са администрацијом Прва влада
  • београдске свештеничке породице и сестричина председника београдске општине Аћима Чумића умрла је после порођаја. Када је имала 12 година, умире јој отац, и
  • критиковала режим. Њихов главни представник био је енергични говорник Аћим Чумић кога је Блазнавац покушао да придобије на страну Намесништва. Он је изабран
  • влади Јована Ристића 1873 а исту дужност је потом обављао у влади Аћима Чумића 1874 - 1875 као и у влади Данила Стефановића 1875 Новаковићев рани
  • том предлогу постављених саветника супростављали Аћим Чумић Милан Пироћанац и Ђорђе Павловић. Чумић је истакао да ако Савет треба да буде надзорна власт
  • 1839. 20.9.1877. 24.1.1871. Виктор Чолаковић 1797. 31.5.1888. 27.2.1883. Аћим Чумић 1836. 27.7 9.8.1901. 25.1.1870. Милорад Поповић Шапчанин 7.7.1841. 14 26
  • Милинковић 2 еп. 1981 Михаило Миша Јанкетић 2 еп. 1981 Владимир Јевтовић Аћим Чумић 2 еп. 1981 Радисав Радојковић 2 еп. 1981 Слободан Матић 2 еп. 1981
  • Младоконзервативци Влада Ј. Мариновића 32 Аћим Чумић 1836 1901 7. децембар 1874 3. фебруар 1875 Младоконзервативци Влада А. Чумића 33 Данило Стефановић 1815 1886

Users also searched:

...