Back

ⓘ Српска стара књижевност




                                               

Сава Крабулевић

Сава Крабулевић био је српски сликар који је радио у другој половини седамнаестог и првим деценијама осамнаестог века, прво у Русији, а затим у српским земљама под Хабзбуршком монархијом. Био је ученик руских мајстора из 17. века у Москви. Његов рад у иконографији показује утицаје барокног сликарства.

                                     

ⓘ Српска стара књижевност

  • Пајсије
  • Григорије Цамблак
  • Свети Сава
  • Теодосије
  • Архиепископ Данило II
  • Доментијан
  • Стефан Немања
  • Константин Филозоф
  • Стефан Првовенчани

Док су апокрифи настали као антитеза службено посвећеним или канонским списима Старог и Новог завета, житија светаца или хагиографије непосредно се надовезују на новозаветне књиге те представљају продужетак библијске "историје". Заснована на хришћанској филозофији живота, тенденциозна и дидактична по својој намени, житија светаца, упркос томе, највише подсећају на белетристичке жанрове, приповетку и роман, те су и због тога била популарна код најширих читалачких слојева. Свеци различитих судбина, свеци ратници попут Ђорђа Кападокијског, свеци пустињаци као Антоније египатски, свеци просјаци какав је Алексије божји човек, свеци грешници, који су се покајали слично Павлу Кесаријском или Марији Египћанки, - важили су кроз векове као узорни ликови, витезови хришћанске врлине, чији су подвизи распаљивали машту младих читалаца и изазивали жељу за опонашањем. Случајевима Светог Саве, с почетка старе, и Доситеја Обрадовића, с почетка нове српске књижевности, речито говоре о тој опојности житија, којој се може наћи пандан само у витешким романима на Западу. У словенским литературама средњег века житија заузимају посебно место не само због омиљености код читалаца него и због утицаја који су вршили на домаће књижевно стварање. Нарочито је тај утицај био плодоносан у српској књижевности, у којој на хагиографској основи настаје најважнији домаћи књижевни жанр, "биографије" владара и црквених поглавара.

                                     

1. Спољашње везе

  • Старе српске књиге: Љубав према рукописима, Како се замонашио Свети Сава, Хиландарска ризнаица је највреднија "Политика", 25-27. децембар 2012
  • Први српски буквар Инока Саве, Венеција 1597 - Електронска књига
                                     
  • српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7 - 20. Богдановић, Димитрије 1982 Српска књижевност после Косова Историја српског
  • управа Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109 - 127. Богдановић, Димитрије 1982 Српска књижевност после Косова
  • Ђорђе 1990 Азбучник српских средњовековних књижевних појмова 2. изд. Београд: Нолит. Милица Милидраговић, Стара руска књижевност Сарајево, 1970. године
  • Шестоднева, у: Стари српски записи и натписи приредио Милорад Павић, Београд, Просвета и СКЗ, 1986, 37 39, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ.
  • Просвета, Београд, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 13. Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности Београд, СКЗ, 1980. Ђорђе
  • 1995 - 1998 Република српског народа Босне и Херцеговине 1992 Република Српска Босна и Херцеговина 1992 Република Српска 1992 - 1995 Аутономна Област
  • Југословенске књижевности а уведени су предмети: Стара српска књижевност Народна књижевност Српска књижевност 18. и 19. вијека, Српска књижевност 20. вијека:
  • факултету у Београду 1958. године на групи за југословенску књижевност са општом књижевности Докторат књижевних наука стекао на Филозофском факултету 1966
  • и коментари Томислав Јовановић, Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 16, Просвета Српска књижевна задруга, Београд 1993. Студенички
  • СКЗ, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 24, стр. 116 - 122 исто одломак Српска аутобиографска књижевност зборник радова 27.

Users also searched:

...
...
...