Back

ⓘ Шеста црногорска ударна бригада




Шеста црногорска ударна бригада
                                     

ⓘ Шеста црногорска ударна бригада

Шеста црногорска народноослободилачка ударна бригада формирана је 14. новембра 1943. код места Дријенак у близини Колашина. Приликом формирања у њен састав су ушли ударни батаљони из Дурмиторског, Никшићког, Зетског, Ловћенског и Комског партизанског одреда. Имала је 4 батаљона са 530 бораца. Била је у саставу Треће дивизије до фебруара 1944, када је ушла у Приморску оперативну групу Другог ударног корпуса.

                                     

1. Борбени пут бригаде

Два батаљона бригаде су 6. децембра очистила од четника Прекобрђа и Куче и протерала их у Подгорицу; средином децембра 1943. бригада је у рејону села Павино Поље, Коврен учествовала у разбијању делова немачке 1. брдске дивизије, четника и муслиманске милиције, који су настојали да продру из Санџака ка Мојковцу. У јануару 1944. чистила је подручје Колашина од четника, а крајем месеца је пребачена у рајон Никшић, Вилуси, Грахово.

У саставу Приморске оперативне групе од фебруара до половине августа успешно је дејствовала дуж комуникација Никшић–Грахово, Никшић–Даниловград и Цетиње–Подгорица, нападала немачке транспорте и заједно с Другом далматинском бригадом водила чете и огорчене борбе око Грахова, Чева и Никшића. У Дурмиторској операцији, у другој половини августа, спречавала је продор немачких снага од Никшића ка Шавнику док није евакуисано 1059 рањеника 2. и 12. корпуса, 6. пролетерске дивизије с аеродрома Брезна, а 1. септембра је у противнападу, после једнодневне оштре борбе, нанела пораз једном комбинованом немачком батаљону и ослободила Горње Поље, уништивши му око две чете. У тој борби погинуло је 138 немачких војника и 27 италијанских фашиста, а заробљено је 138 немачких војника и 27 италијанских фашиста. Бригада је имала 7 погинулих и 23 рањена борца.

Бригада је после дужих борби ослободила 18. септембра Никшић, а затим се пребацила на простор Даниловграда, учествовала делом снага у ослобођењу Грахова 21. октобра, а крајем тог месеца и у ослобођењу Црмнице и Вирпазара. Нарочито тешке борбе водила је у другој половини новембра у рејону Цетиња и Даниловграда. У непрекидним дванаестодневним борбама, од 14. до 26. новембра, нанела је, у садејству с осталим црногорским јединицама, тежак пораз главнини немачке 181. дивизије, која је безуспешно покушала да се из Даниловграда пробије ка Никшићу. За примерно јунашство и издржљивост у тим борбама, 1. децембра 1944. била је похваљена од врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита.

У другој половини децембра 1944. на одсеку Колашин, Мојковац нападала је одступајуће колоне немачког 21. корпуса, разбила четничке остатке на правцу Мојковац–Пљевља, избила на Дрину и 6. јануара 1945. ослободила Фочу. У другој половини јануара пребачена је на Косово и Метохију, где је учествовала у чишћењу те области од балиста и осталих квислиншких снага.

Одликована је Орденом заслуга за народ и Орденом братства и јединства.

                                     
  • пролетерска ударна бригада 21. децембра 1941, са борцима из свог одреда улази у састав Треће чете Другог црногорског батаљона. У Првој пролетерској ударној бригади
  • пролетерске ударне бригаде Василије Ђуровић, командант Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде Љубо Вучковић, командант Друге далматинске ударне бригаде поручник
  • дивизије је и Једанаеста војвођанска ударна бригада а 16. децембра унутар дивизије је формирана и Артиљеријска бригада Тридесетшеста дивизија је до 1. јула
  • снаге имале су једног погинулог и шест рањених бораца. У Мељаку, код Умке Трећа личка ударна бригада из састава Шесте личке дивизије, сломила отпор немачких
  • према Црногорском приморју. За команданта Седме црногорске омладинске бригаде постављен је 30. децембра 1943. године. Под његовом командом, бригада је 1944
  • Четврта војвођанска ударна бригада Пета војвођанска ударна бригада Шеста војвођанска ударна бригада одликована 15. новембра 1944. године Неки од одликованих
  • Када је 21. децембра 1941. године, у Рудом, формирана Прва пролетерска ударна бригада Перо је постао командант њеног Првог ловћенског батаљона. У чувеном
  • македонске ударне бригаде Као истакнути борац и добар старешина, августа 1944. године, био је именован за команданта Шесте македонске бригаде Бригада је учествовала
  • команданта Четврте пролетерске црногорске бригаде Крајем марта 1943. године, дошао је на дужност команданта Треће ударне дивизије. Са малим прекидима
  • Други ударни корпус. У састав Првог корпуса ушле су Прва пролетерска и Шеста личка дивизија, а у састав Другог корпуса Друга пролетерска, Трећа ударна и Пета
  • армије ушле су: Прва пролетерска, Шеста личка, Пета и Једанаеста крајишка и 21. српска дивизија и Коњичка бригада у састав Друге армије: Седамнаеста

Users also searched:

...