Back

ⓘ Србљи




                                     

ⓘ Србљи

Србљи је архаични етноним који се у старим српским списима, у зависности од контекста, користио као ознака за "Србе", "људе из српске земље" и "српску државу". Морфолошки гледано, реч је о множини мушког рода присвојног придева на -ј *Sьrb-jь ’српски, српског рода’.

                                     

1.1. Примери Примери употребе етнонима "Србљи" у значењу "српска земља"

И кога си чловека приселил игумен светаго Георгија откуду љубо: или из Грк или из Србл.

Списасмо имена метохијам всем по Србљех и по Романији

И трговци, који минују у Србље на Дану, да не плате ништа

Ви ми одговористе, да пошљемо калуђера Саву о Илиње дни, а то не посласмо, ере смо били овамо пошли у Србље.

И што се пре, међу собом Дубровчане, или се буде учинило у Србљих или у Дубровнику, да се пре пред кунсулом дубровчким.

Неколици од нашех трговац. прођу у Србље.

И кди ме бијаху и скубеху, говораше Никша: ’Удри, тко је мој, ја ћу у Дубровник и у Србљех отговорити за тој’.

Много сам весео, ако узмогу доспети до Србаља.

За прве господе несу ини трг из Србаља износили.

да трговци и лудје них с трзи и с имањем них да могу ходити. по Натолије, по Романије, по Бугарској, и по Влашкој земли, по Србљех, по Арбанасех, по Босне и по всех инех местех земљах и градовех.

да могу њих трговци. ходити. по бугарској земљи и по Србљех.

                                     

2. Деклинација облика Србље

Радосав Бошковић је на основу материјала које је Ђуро Даничић сакупио и објавио у "Рјечнику из књижевних старина српских" покушао да реконструише деклинацију облика Србље у средњовековном српском језику.