Back

ⓘ Категорија:Молекуларна физика




                                               

Молекуларна физика

Молекуларна физика, део физике у којем се проучавају физичка својства и процеси у телима узимањем у обзир молекуларне структуре, као и узајамно дејство међу молекулима. Користи законе термодинамике, теорије вероватноће и статистичке физике. Проучава везу међу запремином, притиском и температуром тела, нарочито гасова, полазећи од закона кретања молекула и понашања њиховог огромног броја у малој запремини. Повезана је са физичком хемијом, атомском физиком и технологијом материјала. Развија се као посебна наука.

                                               

Егзимер

Један пример егзимера је молекул хелијума He 2. Конфигурација његовог првог побуђеног стања 1sσ 2 1sσ * 2sσ када један електрон из развезујуће орбитале пређе у следећу 2sσ орбиталу која је везујућа, је стабилнија од конфигурације основног стања 1sσ 2 1sσ *2.

                                               

Корелациони дијаграм

Корелациони дијаграм је график који приказује квалитативно понашање енергијских нивоа у молекулу у зависности од растојања између два атома. На њему је приказана повезаност између два гранична случаја за два атома, када су потпуно раздвојени и када се налазе уједињени један до другог. Корелационим дијаграмом двоатомског молекула је заправо приказан ефективни потенцијал без одбојног члана међу језгрима. Корелациони дијаграм није квантитативни и не приказује праве вредности енергије, већ релативне, а и редослед енергетских нивоа може да варира од молекула до молекула. Веће енергије пертурбуј ...

                                               

Молекул

Молекул, стабилна целина удружених атома. Молекул чине атоми повезани електронима у ковалентној вези. Молекул се може састојати од атома истих елемената на пример кисеоник у ваздуху који удишемо налази се у молекули O 2. Може се састојати и од атома различитих елемената на пример водоник и кисеоник граде воду H 2 O. 2 H 2 + O 2 ⟶ 2 H 2 O {\displaystyle {\mathit {2}}H{\scriptstyle {\text{2}}}+O{\scriptstyle {\text{2}}}\longrightarrow {\mathit {2}}H{\scriptstyle {\text{2}}}O} Молекули су сувише мали да би се видели голим оком. Димензија су од 0.1 до 100 нанометара 0.0000000001 до 0.00000001 ...

                                               

Молекулска орбитала

У хемији, молекулска орбитала је математичка функција која описује понашање електрона као таласа у молекулу. Ова функција се може користити за израчунавање физичких и хемијских особина као што је налажење електрона у одређеном делу простора. Молекулске орбитале се најчешће конструишу комбинацијом атомских или хибридних орбитала сваког од атома у датом молекулу. На елементарном нивоу, молекулска орбитала се користи за описивање простора у коме функција има значајну амплитуду. У изолованом атому локација орбиталних електрона одређена је функцијама које се називају атомске орбитале. Када се в ...

                                               

Jonizacija

Jonizacija je proces u kojem atom gubi valentni elektron iz svoje poslednje elektronske ljuske. Pošto atom gubi elektron, postaje pozitivni jon. Elektron koji se oslobodio iz posljednje ljuske se zove slobodni elektron. Kada slobodni elektron izgubi dio energije i dode u spoljnu elektronsku ljusku neutralnog atoma, atom postaje električno negativno nabijen i postaje negativni jon. Kao primjer, oznaka za pozitivni jon vodonika je H +, za negativni jon vodonika H -. Jonizacija je nastajanje naelektrisanih čestica, jona, iz neutralnih atoma ili molekula. Jonizaciju može izazvati druga elektri ...

                                               

Molekulska mehanika

Molekulska mehanika koristi klasičnu mehaniku za modelovanje molekularnih sistema. Potencijalna energija svih sistema u molekulskoj mehanici se izračunava koristeći polja sila. Molekulska mehanika se može koristiti za izučavanje molekulskih sistema u opsegu veličina i kompleksnosti od malih do velikih bioloških sistema ili materijalnih skupina sa od više hiljada do više miliona atoma. Sve-atomistički molekulsko mehanički metodi imaju sledeća svojstva: Interakcije vezivanja se tretiraju kao opruge sa ravnotežnim rastojanjem jednakim eksperimentalnoj ili izračunatoj dužini veze Svaki atom se ...

                                     

ⓘ Молекуларна физика

  • Молекуларна физика део физике у којем се проучавају физичка својства и процеси у телима узимањем у обзир молекуларне структуре, као и узајамно дејство
  • Бозе - Ајнштајнов кондензат Суперфлуиди Квантна хемија Атомска физика Молекуларна физика Нуклеарна физика Квантна хромодинамика The Many Body Problem and Density
  • Молекуларна кухиња или молекуларна гастрономија представља гастрономски правац припремања хране и пића, уз помоћ биохемијских и физичкохемијских процеса
  • of Chemistry. Norton & Company. стр. 229 - 233. Белић, Драгољуб 2000 Физика молекула. Београд. стр. 101. Cohen - Tannoudji, Claude Diu, Bernard & Laloë
  • Molekulska mehanika koristi klasičnu mehaniku za modelovanje molekularnih sistema. Potencijalna energija svih sistema u molekulskoj mehanici se izračunava
  • везујућа, је стабилнија од конфигурације основног стања 1sσ21sσ 2. Белић 2000, стр. 104. Белић, Драгољуб 2000 Физика молекула. Београд. стр. 104. 
  • делове тог система. Примењује се у другим областима физике термодинамика, атомска физика нуклеарна физика у електроници физичка електроника, микроелектроника
  • постојање молекула појавила се крајем 19. века. Молекуларно постојање сматрано је недоказаним, а молекуларна хипотеза непотребном. У време када је написана
  • specijalizovan u oblastima molekularne nanotehnologije i homogene katalize. On je Jakobus Henrikus van t Hofov profesor molekularne fizike na Stratingovom institutu
  • CO linije na isti način kao i orbitalna brzina virijalni odnos Fizika molekularnih oblaka je slabo izučena i o njoj se mnogo raspravlja. Njihovim unutrašnjim
  • Квантна механика такође позната као Квантна физика или Квантна теорија је фундаментална грана теоријске физике којом су унапређене класична механика и класична