Back

ⓘ Категорија:Наука о материјалима




                                               

Keramičko inženjerstvo

Keramičko inženjerstvo je nauka i tehnologija stvaranja predmeta od neorganskih, nemetalnih materijala. To se postiže dejstvom toplote, ili na nižim temperaturama korišćenjem reakcije precipitacije iz hemijskih rastvora visoke čistoće. Ovaj termin obuhvata pročišćavanje sirovina, proučavanje i proizvodnju odgovarajućih hemijskih jedinjenja, njihovo oblikovanje u komponente i proučavanje njihove strukture, sastava i svojstava. Keramički materijali mogu imati kristalnu ili delimično kristalnu strukturu, sa dugometnim redosledom u atomskoj skali. Staklena keramika može imati amorfnu ili stakl ...

                                               

Подлога (наука о материјалима)

Подлога је термин који се користи у науци о материјалима за описивање основног материјала на којем се врши обрада за производњу новог филма или слојева материјала као што су нанети премази. Типична подлога може бити метал на који се премаз може нанети било којим од следећих процеса: Конверзијски премаз Процеси премазивања и штампања Хемијско таложење паре и физичко таложење паре Фосфат премаз Премаз за конверзију хромата Елоксирање Електролитичка оксидација у плазми Боја Фузијски везани епоксидни премаз ФБЕ премаз Силикатна минерална боја Прахом Емајл боја Индустријски премаз Облагање Кисе ...

                                               

Poasonov odnos

Poasonov odnos ili Poasonov koeficijent se odreduje kao odnos poprečnog smanjenja i uzdužnog produženja nekog materijala prilikom testiranja zatezanja na kidalici. Bio bi jednak 0.5 ako se obim tela prilikom rastezanja ne bi promenio. Dobio je naziv prema Simeonu Poasonu, francuskom fizičaru i matematičaru. Ako se materijal pritiska u smeru jedne ose, onda se on širi u smeru druge dve ose. Većina materijala ima Poasonov odnos u području od 0 do 0.5. Čelik i tvrdi polimeri imaju Poasonov odnos oko 0.3. Guma ima gotovo vrednost 0.5, dok za plutu iznosi 0. Za Poasonov odnos vredi: ν = − d ε t ...

                                               

Fizika kondenzovane materije

Fizika kondenzovane materije je polje fizike koja se bavi makroskopskim i mikroskopskim fizičkim svojstvima materije. Ona se specifično bavi "kondenzovanim” fazama koje se javljuju kad god je broj sastojaka u sistemu izuzetno velik i interakcije izmedu sastojaka su jake. Najpoznatiji primeri kondenzovanih faza su čvrsta supstanca i tečnosti, koje nastaju usled elektromagnetnih sila izmedu atoma. Fizičari kondenzovane materije nastoje da razumeju ponašanje tih faza koristeći fizičke zakone. Ovim su naročito ovuhvaćeni zakoni kvantne mehanike, elektromagnetizma i statističke mehanike. Egzoti ...

                                               

Adhezija

Adhezija, u fizici, je pojava medusobnog privlačenja površina dva tela načinjena od različitih materija, ili tela i tečnostu, zbog delovanja intermolekulskih sila izmedu molekula. Privlačne sile su kratkog dosega, a njihova vrednost zavisi od vrste materija u dodiru. Prianjanje je izraženije ako je jedna od materija tečnost. Ono može biti vrlo jako. Na svojstvu adhezije zasniva se, na primer, metalizacija prskanjem štrcanjem, šopiranjem, koja se sastoji se od prskanja kapljica rastopljenog metala ili legure na površinu predmeta pomoću vazdušnog mlaza. Metalizovanje se vrši pomoću posebnog ...

                                               

Nauka o čvrstoći

Nauka o čvrstoći je grana mehanike koja proučava čvrstoću, krutost i stabilnost konstrukcija i mašina, te jednostavnih konstrukcijskih celina. Čvrstoća konstrukcije je sposobnost prenošenja sila i opterećenja bez loma materijala, trajnih plastičnih deformacija ili oštećenja. Krutost konstrukcije je otpornost konstrukcije prema deformiranju. Elastična stabilnost konstrukcije je sposobnost konstrukcije da zadrži početan ravnotežni oblik. Gubitak elastične stabilnosti naziva se izvijanje. Osim naziva nauka o čvrstoći upotrebljava se i naziv otpornost materijala. Oba su naziva tradicionalna i ...

                                               

Nauka o materijalima

Nauka o materijalima je interdisciplinarna nauka, koja izučava osobine materije i njenu primenu na razna područja nauke i inženjerstva. Ona se koristi elementima primenjene fizike i hemije, kao i hemijskog, mehaničkog, gradevinskog i električnog inženjerstva. Kako je pažnja medija u sve većoj meri usredsredena na nanonauku i nanotehnologiju, nauka o materijalima dobija sve veći značaj na svim univerzitetima.

                                               

Sila entropije

U fizici, sila entropije koja deluje na sistem je fenomenološka sila koja proizilazi iz statističke tendencije celokupnog sistema da poveća svoju entropiju. Ona nije rezultat dejstva specifične fundamentalne mikroskopske sile.

                                     

ⓘ Наука о материјалима

  • Nauka o materijalima je interdisciplinarna nauka koja izučava osobine materije i njenu primenu na razna područja nauke i inženjerstva. Ona se koristi
  • користи у науци о материјалима за описивање основног материјала на којем се врши обрада за производњу новог филма или слојева материјала као што су нанети
  • здравље и животна средина, наука са акцелераторима, наука о материјалима Све ове области припадају групи природних и техничких наука Због мултидисциплинарности
  • keramikom, metalurgijom, termodinamikom, naukom o materijalima i elektronikom. Njen fokus je na sintezi novih materijala i njihovoj karakterizaciji. Lesley
  • naziva nauka o čvrstoći upotrebljava se i naziv otpornost materijala Oba su naziva tradicionalna i ne odgovaraju u potpunosti. Ne radi se o otpornosti
  • сребрно сјајног минерала, први је описао E. Weinschenk 1889. године. Наука о материјалима Crystal Structure of Cementite, Cambridge University језик: енглески
  • историјских наука јесте да утврди аутентичност и оригиналност историјског извора. Неке од помоћних историјских наука су самосталне науке као што су нпр
  • електроника Комуникације 2.3 Остале техничке науке Аеронаутика Наука о простору Механика Металургија Наука о материјалима Геодезија Индустријска хемија Производња
  • силицијума, 0, 70 - 1, 00  мангана и 0, 52 - 0, 60  угљеника. Већина челика за опруге има чврстоћу од око 45 по Роквеловој Ц - скали. Наука о материјалима Мартензит
  • тридесетак уџбеника, монографија, зборника и књига из физике, биофизике и науке о материјалима У свом досадашњем научно - истраживачком периоду његови радови су