Back

ⓘ Апокриф




Апокриф
                                     

ⓘ Апокриф

Апокриф или апокрифни спис је неканонска књига библијске тематике, која је забрањена од црквених власти и углавном тајно ширена. У словенској књижевности, најпознатија је апокрифна народна библијa Палеја.

Када је у 4. веку хришћанство постало званична државна религија Римског царства, поставило се питање прописивања канонизовања званичне хришћанске литературе, јер су постојала многа дела у којима је хришћанство тумачено другачије од учења цркве. Зато је црква је одлучила да изврши ревизију свих дотадашњих познатих хришћанских списа са циљем да одвоји оне које садрже Божију" истину” од оних чије је учење "лажно".

Канонске књиге су прописане на лаодикијском сабору 360. године. У канон је ушло оно што и данас спада у Нови завет и Стари завет Књига постања, књиге пророчке итд. Окончањем канонизације библијских књига, апокрифима почињу да се називају сва остала дела старозаветне и новозаветне тематике, која су остала изван састава Светог писма и најчешће се сматрају јеретичким књигама.

Као и канонске књиге, и апокрифне се деле на старозаветне и новозаветне. Од старозаветних апокрифа познати су: Књига Енохова, Књига Варухова и Књига Аврамова, а од новозаветних Ход Богородице по мукама, разна јеванђеља, откровења и виђења. Они су најчешће обрађивали библијске мотиве, описивали рај и пакао, приповедали приче о пророцима, свецима и Богородици. И у Јудаизму и у Хришћанству ови списи се својом садржином нису слагали са општеприхваћеним учењем, јер су или директно или индиректно били у контрадикцији са њим, у целини или делимично. Због тога је њихово преписивање, читање и ширење било забрањивано.

У старој српској књижевности било их је више: Књига Авраамова, Књига Енохова, Јеванђеље Младенства, Јеванђеље Јаковљево, Никодимово и др. Преведени с грчког, пуни маште и легенде, утицали су на српску народну књижевност. И поред свих забрана, апокрифи су у српској књижевности много и дуго преписивани, све до 19. века. Неки су и читани у цркви: "Протојеванђеље Јаковљево" на дан Богородичиног рођења и "Никодимово јеванђеље" на Велику Суботу за Васкрс.

                                     
  • календар је стари календар описан у апокрифној Књизи Еноховој в. Словенски апокрифи Њиме је година била подељена на четири сезоне од по 13 седмица. Свака
  • Хесперида 1990 Сламка у носу 1996 Ћилибар, мед, оскоруша 2001, 2005 Апокрифи о Фуртули 2003, 2020 Слуге хировитог лучоноше 2006 Молски акорди 2008
  • и По р нос есеји, прикази, мистификације Београд 2006. Историја као Апокриф роман Нови Сад 2008. Апокрифна историја српске пост модерне есеји
  • се описмене, да проповедају на матерњем језику, да читају Свето писмо и апокрифе У богумилским заједницама, хижама, су живели заједно хришћани и хришћанке
  • једноставних облика, предања, митова, епских песама, бајки, преко житија и апокрифа до аутобиографске прозе и конструктивистичке поезије. У њему су присутне
  • Епифаније Кипарски око 315 403 сматра да њихова заблуда потиче од Апокрифа тајних списа а особито из такозваног Египатског јеванђеља. Јер у њему
  • Архиепископ Данило II Григорије Цамблак Константин Филозоф Пајсије Док су апокрифи настали као антитеза службено посвећеним или канонским списима Старог и

Users also searched:

...