Back

ⓘ Периферија Атика




Периферија Атика
                                     

ⓘ Периферија Атика

Периферија Атика је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена у средишњем делу државе и обухвата део истоименог полуострва, део Пелопонеза и Саронска острва. Управно седиште периферије је Атина, главни град Грчке. Периферија је у ствари подручје тзв. "Велике Атине".

                                     

1. Положај и управна подела периферије

Положај: Периферија Атика се граничи се са:

  • запад: Јонско море Коринтски залив.
  • југ: Егејско море Саронски залив
  • југозапад: периферија Пелопонез.
  • исток: Егејско море
  • север: периферија Средишња Грчка,

Подела: Периферија је подељена на 8 округа:

  • Западна Атина
  • Пиреј
  • Средишња Атина
  • Јужна Атина
  • Западна Атика
  • Острва
  • Источна Атика
  • Северна Атина

Даља подела на општине изгледа према таблици:

                                     

2. Природни услови

Периферија Атика је махом планинска област, која покрива површину 3.808 km², у југоисточном делу копнене Грчке. Она покрива истоимено полуострво Атику, као и део Пелопонеза и Саронска острва.

Рељеф: Већи део периферије је планински. Најпознатије планине су Имитос југ, Пендели исток, Парнита север, Патернас запад. Планине су високе, често голетне. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале.

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.

Воде: Покрајина Атика је разуђено, приморско подрује. Већим делом обале излази на Егејско море и то на истоку на отворено море, на југу на Саламиски. На крајњем западу периферија излази на Коринтски залив Јонског мора. Површинских токова нема много, а разлог је делом и пренасељеност подручја и велика изкоришћеност природних извора.

                                     

3. Становништво

У периферији Атика живи преко 4.1 милион становника процена 2010. године. Како периферија обухвата подручје "Велике Атине" оно поседује низ посебности. Густина насељености је веома висока преко 1.000 ст./км², што је више него десетоструко више од државног просека око 80 ст./км² и далеко највише у држави. Последњих година број становника расте. Средишњи део у оквиру изграђеног градског подручја Атине је веома густо насељен > 10.000 ст./км², док су југ и север руралнији, али и поред тога добро насељени.

Највећи број становника чине етнички Грци. У периферији има много досељеника из иностранства, који чине око 10% становништва покрајине.

                                     

4. Привреда

Периферија Атика је привредно најразвијенија област Грчке. Целокупна привреда везана је делатности главног града Атине, а посебно су развијене терцијарне делатности. Индустрија је највише развијена у Пиреју лучке делатности, бродоградња.

Због неповољних природних услова и велике изграђености, земљорадња је развијена само у јужној трећини. Преовлађују средоземне културе агруми, маслина.

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана. Атина, као главни град и прворазредно културолошко одредиште, привлачи велики број туриста из целог света, а од приморских летовалишта позната је Глифада.