Back

ⓘ Дејвид Малет Армстронг




Дејвид Малет Армстронг
                                     

ⓘ Дејвид Малет Армстронг

Дејвид Малет Армстронг је аустралијски филозоф, чији се највећи дио дјела концентрише на ум, и научну метафизику. Био је професор на Универзитету у Сиднеју, све док се није сам повукао из универзитетског живота. Његова филозофска мисао се истиче као компромис са физикалним третманом свијести и такође, по реалистичком третману универзално схваћених и прихваћених вриједности. Његово дјело и рад се сврстава у функционализам, актуализам и материјализам.

У свом дјелу "Материјалистичка теорија ума" енгл. A Materialist Theory of the Mind, развија једну теорију на научној бази, у којој каже да су ментална стања идентична одређеним физичким стањима. У дјелу "Универзале и научни реализам" енгл. Universals and Scientific Realism, као и "Шта је закон природе" енгл. What is a Law of Nature, заузима став по којем научно прихватљива онтологија мора садржати универзале, да би могла објаснити статус природних закона. Армстронг сматра да те исте законе треба интерпретисати као исказе, који успостављају односе зависности између универзала, прије него чисте регуларности међу особеностима. У било којем случају, Армстронг једино признаје постојање оних универзала, које су потребне за научна објашњења. Усваја један "аристотелски реализам" супротан оном" трансценденталном ", или" платонском "реализму, и одбија да прихвати универзале које нису материја, негирајући такође, било какву могућност постојања нематерије било гдје у простору и времену.

У скорије вријеме, се може видјети на који начин интегрише његов физикализам научне инспирације, као и његов реализам, унутар једне врсте генералне онтологије стања ствари. То се јасно види у A World of States of Affairs. У овом дјелу брани фундаментални принцип по којем, свака истина мора да буде у функцији постојања неког стања ствари, сматрајући да су таква стања, више него универзале и особености, камени темељци од којих се састоји и сама стварност. Унутар те онтологије, која умногоме подсјећа на Винтгенштајнов Трактатус, потреба и могућност се сусрећу преко принципа комбинаторике. Армстронг је ту теорију изразио у Комбинаторна теорија могућности енгл. A Combinatorial Theory of Possibility. Ту је покушао да економичне алтернативе са онтолошке тачке гледишта, реалистичкој концепцији коју брани Давид Левис.

                                     

1. Књиге

  • Berkeleys Theory of Vision, 1960
  • What is a Law of Nature, 1983
  • The Mind-Body Problem: An Opinionated Introduction, 1999
  • Universals and Scientific Realism, 1978
  • Perception and the Physical World, 1961
  • A World of States of Affairs, 1997
  • Universals: An Opinionated Introduction, 1989
  • Sketch for a Systematic Metaphysics, 2010
  • Bodily Sensations, 1962
  • A Materialist Theory of the Mind, 1968
  • Belief, Truth and Knowledge, 1973
  • Truth and Truthmakers, 2004
  • A Combinatorial Theory of Possibility, 1989
  • The Nature of Mind and Other Essays, 1981
                                     

2. Види још

  • R.J. Bogdan, ed, D.M. Armstrong Reidel, 1984
  • J. Franklin, Corrupting the Youth: A History of Philosophy in Australia Macleay Press, 2003, chs 9, 11, 12
                                     
  • бизнисмен и политичар, 41. потпредседник САД. прем. 1979 1926 - Дејвид Малет Армстронг аустралијски филозоф. прем. 2014 1932 - Петар Лаловић, српски
  • 1960 - их и почетком 1970 - их година. Његов главни представник је био Дејвид Малет Армстронг аустралијски филозоф ума и научни метафизичар. С његове тачке гледишта

Users also searched:

...