Back

ⓘ Алекса Јовановић




Алекса Јовановић
                                     

ⓘ Алекса Јовановић

Нижу гимназију завршио је у Неготину, а вишу гимназију и Правни факултет у Београду. Службовао као судски чиновник у Крагујевцу, Краљеву и у Министарству правде и београдском суду. Јовановић се рано определио за судијско занимање и прошао све лествице – од општинских судова до највиших државних. У периоду 1874-1878. био је судија у Смедереву и Крушевцу, а у периоду 1878 - 1884. председник судова у Нишу и Београду. Члан је Касационог суда 1884 - 1890. и поново 1894 - 1899. године. У међувремену, 1890 - 1894. године, начелник је Министарства правде. Председник Апелационог суда постаје 1. јуна 1899. године. Био је један од најбољих судија свога времена, како по знању, тако и по савесности и непристрасности Живојин Перић.

Политиком се помало бавио као посланик 1880 - 1881 и члан сената 1901. и 1903. У високу политику је ушао неочекивано, у једној од тада честих политичких криза. Када је краљ Александар Обреновић објавио своју намеру да се ожени Драгом Машин, тадашња влада, на челу са Владаном Ђорђевићем, поднела је оставку. Краљ је тражио њену замену, али ниједан од виђенијих политичара није желео да, прихватајући место премијера, подржи тај непопуларан потез. На крају је Алекса Јовановић прихватио понуду и 12. јула 1900. године формирао тзв. свадбено министарство. Он сам је, поред места председника владе, држао и министарство спољних послова до 5. фебруара 1901, а затим министарство правде до пада владе 20. марта 1901. године. Најважнији потези Јовановићеве владе били су помиловање осуђеника поводом Ивањданског атентата на краља Милана, међу којима и Никола Пашић и Коста Таушановић, затим поправљање односа са Русијом и забрана повратка краља Милана у Србију, а због његовог пртивљења женидби.

Јовановић је био и продуктиван писац дела углавном из области историје српског права. Неки од његових самосталних радова су: Историјски развитак српске задруге 1896, Изборно право женскиња у Краљевини Србији 1898, Приносци за историју српског права 1900 и Министарство Алексе Јовановића 1906.

Додељен му је Краљевски орден Белог орла.

                                     
  • Алекса Јовановић може да се односи на: Алекса Јовановић 1846 - 1920 српски судија и председник владе Алекса Јовановић Коџа 1875 - 1943 српски просветни
  • За друге употребе, погледајте Алекса Јовановић вишезначна одредница Алекса Јовановић - Коџа Елевци, 27. март 1875 - Зајечар, 28. фебруар 1943 је
  • порекла. Алекса Јовановић 1846 1920 српски политичар Алекса Јовановић Коџа 1875 1943 српски просветни радник и историчар Александар Јовановић математичар
  • је у јесен 1980. године, када школа добија име Алекса Шантић Алекса Шантић Osnovna škola Aleksa Šantić Edukacija. Приступљено 13. 2. 2019. Званични
  • За друге употребе, погледајте Љубомир Јовановић вишезначна одредница Љубомир С. Јовановић Чупа 1877 - 25. јун 1913 је био српски новинар, четник
  • Прва влада Алексе Јовановића је била влада Краљевине Србије од 25. јула 1900. до 18. фебруара 1901. Српске новине, 12. јула 1900., Бројеви 152. и 153
  • Друга влада Алексе Јовановића је била влада Краљевине Србије од 18. фебруара до 2. априла 1901. Српске новине, 6. фебруара 1901. Српске новине, 9. фебруара
  • За другу употребу, погледајте страницу Јован Јовановић Јован Јовановић Пижон Београд, 3. септембар 1869 - Охрид, 20. јун 1939 био је српски дипломата
  • За друге употребе, погледајте Василије Јовановић вишезначна одредница Др Василије Јовановић Васа Маћедонац Скопље, фебруар 1874 - Београд, 31. децембар
  • Бранивој Јовановић 23. мај 1883, Кисиљево - 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова познат као Војвода Брана, је био пешадијски поручник и четнички
  • За друге употребе, погледајте Алекса Карађорђевић вишезначна одредница Алекса Карађорђевић 1859 - 1920 је био први син Ђорђа Карађорђевића унук Карађорђа
  • Током 1855. Алекса Јанковић покушава да у владу убаци Тому Вучића, па је због тога краткотрајно помирио Тому Вучића са кнезом. Алекса Јанковић је децембра
  • Драгутин Јовановић Луне Алексинац, 1892 - Ниш, 2. јула 1932 је био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци. Вишеструко