Back

ⓘ Филозофија науке




Филозофија науке
                                     

ⓘ Филозофија науке

Филозофија науке је грана филозофије чији је задатак критичко испитивање и анализа науке, њених метода и крајњих резултата. Један огранак филозофије науке, методологија науке, је уско везана за теорију сазнања. Истражује методе путем којих наука долази до истина које постулира о свијету и критички разматра претпостављене резоне у корист тих метода. Методологија се бави питањима као што су:

  • смјер којим се креће прихватање одређене научне теорије,
  • и анализира истинитост научних афирмација, тј., када и како научне тврдње могу бити оповргнуте подацима и опсервацијама са терена, као и експериментима из лабораторија.
  • природом односа узајамног потврђивања доказа и хипотеза,

Други огранци филозофије науке се баве самим значењем и садржајем постављених научних резултата, и уско су везане за метафизику, као и филозофију језика. Типични проблеми којима се баве ти огранци филозофије науке су:

  • природа научних закона,
  • когнитивни садржај научних теорија о ономе невидљивом,
  • и структура датих научних објашњења.

Филозофија науке такође испитује специфичне проблеме фундаменте, који су резултат саме научне праксе. Неки од могућих примјера су:

  • интерпретација мјерења у квантној теорији и
  • анализа објашњења, која долазе из еволуционе биологије.
  • улога вероватноће у статистичкој физици,
  • метафизичке претпоставке теорија које се баве проблемом простор-време,
                                     

1. Концепти о кредибилитету хипотеза

Важнији концепти који се намећу када је ријеч о кредибилитету хипотеза су сљедећи:

Индуктивизам је теза по којој хипотезе могу бити поткријепљене успјехом предвиђања у одређеним случајевима, тј., када су исти под окриљем саме хипотезе.

Ако поиствјечимо принцип индуктивне инференције са тврдњом, да ће будућност бити иста као и прошлост, суочавамо се са скептичком примједбом, да такав закон нема садржаја и чак је аутокондрадикторан, ако се прихвати било каква врста" сличности ". Да би јој се вратио садржај и чврстина на самом почетку, обично се додаје да приликом формулисања научних хипотеза, једино су прихватљиви ограничени скупови" исконских "вриједности.

                                     
  • неслагање око тачног односа између когнитивне науке и осталих поља, и интердисциплинарна природа когнитивне науке је у великој мери и нереализована и ограничена
  • Исламска филозофија је филозофија која полази од исламских верских догми, односно од објављених истина вере, као својих претпоставки. Исламска филозофија се
  • Рана исламска филозофија или класична исламска филозофија је израз који се користи за период у развоју исламске филозофије који је започео у 2. веку по
  • односа између филозофије и науке У самом контексту тих односа, филозофија има зачетничку улогу у односу на науку док наука нуди филозофији супстанцу за
  • Филозофија државе је испитивање идеалне друштвене организације она није, као што би се то могло мислити, уметност и наука о томе како се положаји хватају
  • филозофија је емпиријска попут науке Натурализам није догматска вера у то да је модерна науке потпуно тачна. Уместо тога, он само тврди да је наука најбољи
  • консензус између археолога о природи проблема филозофије археологије или око тога да ли треба да постоји филозофија археологије и да ли она уопште може постојати
  • 1406 smatran je ocem demografije, istoriografije, filozofije istorije, sociologije i društvenih nauka te označen pionirom moderne ekonomije. Najpoznatiji
  • наведеним филозофским правцима. Називу континентална филозофија као и називу аналитичка филозофија недостаје чиста дефиниција и можда означава породичну

Users also searched:

...
...
...