Back

ⓘ Софиста




                                     

ⓘ Софиста

Софисти су били група грчких предсократских филозофа, који су у историји грчке античке филозофије називани као учитељи знања и лепог говора.

                                     

1. Историја

Софисти су били професионални путујући учитељи у другој половини петог века пре нове ере, који су јавно наступали и своје услуге наплаћивали. Под софистом се подразумева неко који нешто зна или уме, и спреман је да што зна и уме и подучава, баш као и учитељи у гимназији "гимназион" који су се такође називали "Софисти"

Софиста не потиче, као већина старијих филозофа, из аристократије, и зато нуди услуге за хонорар. Као професионални путујући учитељ подучава он синове из високог сталежа о уметности, поспешује њихова интересовања и мишљење у органима демократије, скупштине, учи их да пред судом успешно заступају свој предмет, јер адвоката тада још увек није било.

Њихово учење сводило се пре свега на говорној теорији као нпр.: реторика, поетика и граматика и у етици такође су били усмерени против традиције и религије. Софисти су развили један нови однос према говору као моћну аргументативну технику.

Сократ и Платон оштро критикују поступак и учење софиста, та критика је прихваћена од стране других многобројних научника и политичара. Аристотел назива софисте "учитељима привидног знања" који изврћу речи. У његовом "Трактату" против софиста, он даје систематску представу о обарању софистичких трикова.

Од пуно књига и разговора који су софисти написали јако мало је сачувано, скоро ништа. Све што се о софистима зна пренесено је преко Платона, који је према њима био врло критичан, зато што су се они представљали као учитељи о стварима о којима, по његовом мишљењу, нису довољно знали.

                                     

2. Познати софисти

Најистакнутије личности међу софистима су: Протагора из Абдере и Горгија из Леотиноја Сицилија, Хипијас из Елиса, Продикос и Антифон који су учили политику, етику, државу, правду и науку говора. Сумњали су у прве принципе, сваку истину су објавили као релативну. Тај релативизам води софисте ка негативности објективне истине. Млађи софисти су: Критија, Трасимахос, Ксенидаес, Полос и Еутидем.

                                     

3. Цитати

Познати Афоризам од Протагоре је: "Човек је мера свих ствари, при чему сваки човек има своју посебну истину". Такође: "Човек је мера свих ствари, оне које постоје да постоје и оне које не постоје да не постоје". По Платоновом објашњењу то би значило: "Ономе коме је зима и ветар му је хладан, а ономе коме није зима, напротив, ни ветар није хладан". Или "за једног је флаша полупразна, за другог полупуна". То је то извртање речи које спомињу Сократ и Платон а после њих и Аристотел у свом "Трактату".

У новије време изјављује Тома Аквински San Tommaso D’Aquino 1225 – 1274 о софистима: "Они изгледају мудро, али ипак то нису".

                                     

4. Утицај на римско образовање

Друга генерација софиста је допринела ширењу грчке културе на образовање у Риму. Грчка реторичка традиција и историја су имали приоритет у односу на латинску реторику и историју.