Back

ⓘ Андрушко Немањић




Андрушко Немањић
                                     

ⓘ Андрушко Немањић

Андрушко Немањић Богуновић је рођен у Дубровнику као припадник српске племићке породице Немањић.

Син је Лаврентија- Лаврице Немањића Богуновића итал. Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich, и унук Богуна Немањића, родоначелника породице Богуновић, односно њиховог братства.

Мајка му се звала Дража.

                                     

1. Приватни живот и послови

Лаврентијева имовина и послови знатно су унапређени, када их је преузео његов син Андрушко.

Он се оженио Марушом, ћерком Илије Предојевића, познатог дубровачког трговца са краја 14. века.

Са њом је имао седмор деце: три сина Ловрица, Илија и Никша и две ћерке Дражула и Радула, док за двоје деце, имена нису остала забележена.

Андрушко ће још као млад током друге половине 14. века приступити братовштини Св. Духа и Св. Спаса Спаситеља Света, која је окупљала истакнуте дубровачке грађане племиће, трговце и банкаре.

Већ на крају 14. века, он ће постати веома богат и угледан грађанин.

На то указује податак да је 1399. године, код поделе земље дубровачкој властели и малом броју најугледнијих грађана у Сланском приморју он добио једну четвртину quarta una земље у десетини Милтена Прибојевића у селу Маликову.

Већ током првих година 15. века, Андрушко је своје пословање усмерио на српске земље, где је извозио со, а оданде увозио коже и восак.

Према уговору насталом 22. јуна 1405. године, Срби сточари читај: Власи Пилатовићи, преузели су од Андрушка Лавричића лат. Andrusco de Laurichich дванаест товара соли и обавезали се да ће их превести до Устиколине у року од девет дана.

Касније од 1432. године, Андрушко је припадао елитном кругу дубровачке грађанске класе Антунина водећа лаичка братовштина.

                                     

2. Одлазак у Фочу

Андрушко Лавричин лат. Andruscho de Laurica је боравио и трговао у Фочи.

Наиме, као угледни члан дубровачке заједнице у овом Граду, именован је 28. фебруара 1414. године за судију у Фочи у спору између Дубровчана.

Ипак, Андрушко се није много задржао у Фочи, већ се, вођен жељом за уноснијим пословима и већом зарадом, упутио у Приштину.

                                     

3. Боравак у Приштини

У то време Приштина је била, захваљујући близини рудника Ново Брдо, Трепче и Јањева, већ увелико познати регионални центар за трговину племенитим металима, а самим тим и стециште како страних, тако и домаћих трговаца.

Из свих овде побројаних разлога Дубровчани су у овом Граду имали своју бројну колонију.

Андрушка Немањића налазимо у Приштини крајем 1420. године.

Он је 25. новембра 1420. године именован за члана Судске комисије у својству судије.

У Приштини је боравио и радио наредних четрнаест година, односно до 1433. године, а обављао је послове и у Јањеву и Новом Брду.

Главни предмет његове трговине било је сребро.

Све време је учествовао у раду судских комисија, појављујући се као судија чак петнаест пута, а само неколико пута као тужитељ или тужени.

Андрушко Немањић и његов син Ловрица, били су сарадници браће Кабужић, познатих извозника племенитих метала из Србије и Босне у прекоморске земље, анајчешће у Венецију.

Породица Немањић-Богуновић је започела сарадњу са браћом Кабужић још пре 1426. године.

Они су набављали гламско сребро у Србији, а потом га слали у Дубровник браћи Кобужић.

Андрушко се помиње у Приштини 8. јануара 1433. године, као један од судија у спору вођеном између двојице Дубровчана.

Задњи пут се спомиње у Дубровнику три године касније 1436, када је регистрован његов тестамент у дубровачкој канцеларији, може се претпоставити да је недуго затим и умро др Ружа Ћук.



                                     

4. Деца Никша и Ловрица

Андрушко је током двадесетих година 15. века, укључио своје синове Никшу и Ловрицу у своје трговачке послове.

Он и његови синови Никша и Ловрица добијају у Конавлима две четвртине земље 20.160m².

                                     

5. Никша и Ловрица у Приштини

Почетком тридесетих година 15. века, Никша и Ловрица су дошли у Приштину, где су остали и радили дуги низ година.

На основу одлука Малог већа, видимо да је Никша Немањић Богуновић радио у Приштини петнаест година 1434-1448, а његов брат Ловрица четрнаест година 1435-1448.

За сво обо време веома често су учествовали у раду судских комисија.

Никша је биран двадесетдевет пута за судију и једанпут за конзула, а Ловрица седамнаест пута за судију, док се обојица јављају око педесет пута, појединачно или заједно, као тужитељи и тужени.

Никша и Ловрица су трговали сребром и кредитним трансакцијама, а своје послове су ширили и ван Приштине на Ново Брдо, Зворник и Сребреницу.

Када је у јужном делу српске деспотовине дошло до комешања, тј. честих смена власти српских и турских, Дубровчани нису бирали средства да одрже своје тамошње трговинске позиције.

Када се 1440. године очекивало да Иса-бег уђе у Приштину, тројица Дубровчана Никша Андрушковић Немањић, Богета Миловановић и Стефан Радулиновић наређују свим члановима дубровачке трговачке колоније, да свечано дочекају и изађу пред бега на коњима.

Уколико се неко оглуши на ову наредбу, кривци ће морати да плате глобу од 5 перпера.

Пошто нису сви Дубровчани хтели да изађу ова тројица су присилно наплаћивали глобу.

У тој страховлади Никше и његових пријатеља страдао је одузет му је део имовине чак и Никшин брат од стрица Богдан Богуновић.

Никша се у Приштини последњи пут спомиње 9. априла 1448. године, а његов брат Ловрица 7. августа 1448. године. Може се само претпоставити да су Приштину напустили или непосредно пре, или непосредно после битке између угарско-српске војске и Турака, која се одиграла 19. октобра 1448. године на Косову, а коју су изгубили хришћани.

                                     

6. Браћа Никша и Ловрица поново у Дубровнику

Браћа Никша и Ловрица, поред економског богаћења, стицали су све већи и већи углед у дубровачком друштву.

То се примећује из прегледа поделе новостечених земљишних поседа у Сланском приморју 1399. године и у Конавлима 1423 и 1427. године, јер се ту појављују међу најугледнијим дубровачким грађанима.

Браћа Никша и Ловрица Немањић Богуновић примљени су 1430. године "Чингријина генеалогија" у лаичку братовштину Антунина.

                                     
  • Андрушко је засновао породицу са Марушом Предојевић, ћерком Илије Предојевића, дубровачког трговца у последњој деценији 14. века. Андрушко Немањић
  • имао је и синове Сергија и Цветка. Лаврентије Немањић Сергије Немањић Цветко Немањић Андрушко Немањић Немањићи Богуновићи племе Богуновић Историја српског
  • Искрица, Ђивко Лонго, Лука Његојев, Ангело Качић, Милтен Прибојевић, Андрушко Немањић лат. Andrusco Laurichich или Andruscho de Laurica Богдан Окруљић

Users also searched:

...