Back

ⓘ Светислав Мандић




                                     

ⓘ Светислав Мандић

Светислав Мандић је био српски песник, конзерватор и сликар кописта фресака.

У родном месту завршио је основну школу и гимназију 1939 а Академију ликовних уметности у Београду 1950. Свој радни век провео је у Заводу за заштиту споменика културе Србије и у Галерији фресака у Београду. Био је члан Савета Завода за заштиту споменика културе града Београда од његовог оснивања 1960. године. Био је и уредник у издавачким кућама "Ново покољење", "Југославија" и "Туристичка штампа".

Поезијом је почео да се бави још у гимназијским данима, потом као студент, објављујући у листовима и часописима. У време док је радио на конзервацији и копијама фресака интензивно се бавио проучавањем српске средњовековне културе и прошлости, оставивши за собом низ стручних радова из ове области.

                                     

1. Поезија

  • Кад млидијах живети, младалачка елегија, "Ново поколење", Београд, 1952,
  • Милосно доба, "Просвета", Београд 1960,
  • Двојица заједно са Велимиром Ковачевићем погинулим 1941, Мостар, 1940),
  • Звездара и друге песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.
  • Песме", избор, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1990,
                                     

2. Књиге студија

  • Древник", записи конзерватора, "Слово љубве", Београд, 1975,
  • Царски чин Стефана Немање, чињенице и претпоставке о српском средњовековљу, Српска књижевна задруга, Београд, 1990,
  • Црте и резе, фрагменти старог именика,"Слово љубве", Београд, 1981,
  • Велика господа све српске земље и други просопографски прилози, Српска књижевна задруга, Београд,1986,
  • Розета на Ресави, плетеније словеса о Раваници и Манасији, "Багдала", Крушевац, 1986,

Users also searched:

...