Back

ⓘ Јанез Учакар




Јанез Учакар
                                     

ⓘ Јанез Учакар

Јанез Учакар, учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА, друштвено-политички радник СР Словеније и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 18. априла 1918. године у Пристави код Моравча. После основне школе, изучио је занат и до 1941. године радио као кројачки радник. Пре рата је учествовао у два штрајка и радио у радничком културном друштву "Взајемност".

                                     

1.1. Биографија Народноослободилачка борба

После окупације Југославије априла 1941, повезао се с Рејонским комитетом КП Словеније Горња Шишка у Љубљани. Дана 8. августа 1941, отишао је у партизане, где је био један од оснивача Шишке чете. Октобра 1941, био је примљен за члана КП Словеније и додељен Служби обавештавања и безбедности Варностно-обавешчевална служба, ВОС у Љубљани. Водио је три групе ВОС-а и учествовао у многим акцијама у Љубљани и околини.

Дана 24. фебруара 1942, полиција га је ухапсила, након чега је био интернисан у логор Гонарс. Одатле је, августа 1942, побегао кроз ров, који је више месеци копао с групом робијаша у групи је био и Борис Крајгер. Придружио се партизанским јединицама у Приморској и постао први командир Треће чете батаљона "Симон Грегорчич", а затим политички комесар Четвртог батаљона Сочког одреда и командант Трећег батаљона Северноприморског одреда.

Од маја 1943. године, радио је као обавештајац, најпре у Трећој словеначкој бригади "Иван Градник", а затим као командир Групе ВОС-за Северно приморје и командант батаљона ВОС-за Бенешку Словенију. Јануара 1944, постао је члан Покрајинског комитета ВОС-за Словеначко приморје, а у марту начелник штаба Бришко-бенешког одреда. Од септембра 1944, до краја рата био је обавештајни официр Деветог корпуса НОВЈ. Исте годиње, добио је чин капетана НОВЈ.

Учакар се посебно ангажовао у организовању и вођењу обавештајне делатности у северозападним деловима Приморја. Учествовао је у многим саботажама и другим акцијама, у којима је био рањен осам пута. У време капитулације Италије септембра 1943, учествовао је у разоружавању италијанских јединица и у вођењу напада за ослобођење града Чивидале Чедад. С Бришко-бенешким одредом учествовао је у нападима на железничку пругу Горица–Удине и Горица–Подбрдо, на аеродром Белведере код Удина и на остале непријатељске положаје у граничној зони словеначке етничке територије. Маја 1945. године, учествовао је у коначном ослобођењу Удина.

                                     

1.2. Биографија Послератна каријера

После рата, био је најпре обавештајни официр Четврте армије ЈНА, затим до септембра 1947. у обавештајној служби Генералштаба Слободне територије Трста. До маја 1948, био је инструктор у Генералштабу албанске војске у Тирани, а затим у обавештајној служби Генералштаба ЈНА. Од 1951. до 1953. године, био је начелник обавештајне службе Деветнаестог корпуса ЈНА у Куманову, затим до пензионисања 1966, начелник обавештајне службе Деветог корпуса ЈНА у Загребу.

Године 1949, завршио је Пешадијску официрску школу у Сарајеву, а 1961. године Вишу војну академију ЈНА у Београду.

Пензионисан је 1966. године у чину пуковника ЈНА и од тада је живео у Љубљани. Био је активан друштвено-политички радник и у пензији, па је тако вршио дужност команданта Територијалне одбране и друштвене самозаштите за град Љубљану. Био је и члан Општинског комитета СКС за Љубљану општина-Центар, члан Општинске конференције Савеза резервних старешина и члан Републичког одбора СУБНОР-а Словеније.

Умро је 22. априла 1995. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941, два Ордена за храброст и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.



                                     
  • Алес Рендла Душанка Ристић Јожеф Ропоса Натакар Данијел Смон Силвестер Стингл Бране Штрукељ Мира Учак Јанез Учакар Перо Угрин Ирена Зубалич Стефан Звизеј

Users also searched:

...