Back

ⓘ Илија Јовановић




                                     

ⓘ Илија Јовановић

Илија Јовановић Пчињски, конспиративно име Часлав. Био је четнички војвода и шеф горског штаба Источног Повардарја, односно командант српских чета околине Куманова, Прешева, Криве Паланке и Кратова за време српске четничке акције у Старој Србији и Македонији.

                                     

1. Биографија

Родио се у селу Преображењу код Врања 1878. У Врању је завршио основну школу, гимназију у Параћину, два разреда учитељске школе у Београду и подофицирску артиљеријску школу у Крагујевцу. Као млад поручник укључио се у четничку акцију већ 1904. године.

                                     

2. Горски штаб

Часлав Пчињски, како му је било конспиративно име, није био четнички војвода народног типа као Петко Илић или Мицко Крстић који је само тражио освету и борбу, већ официр-организатор са изграђеном представом о потреби командног ланца, дисциплине и координације међу српским четама. Године 1905. послат је на планину Козјак да створи горски штаб, курирску службу, командни ланац и општу стратегију српских чета. Након примања дужности шефа горског штаба за коју се залагао и коју је сам створио успео је да спречи расуло настало након четничких погибија на Петралици, Бељаковцу, Гуглину и Великој Хочи у пролеће и лето 1905. године. Реорганизовао је и повезао српска села од српске границе до Овчег Поља и Криве Реке. Под његовом командом биле су чете Ванђела Димитријевића, Крсте Трговишког, Ристе Старачког, Спасе Гарде, Темељка Барјактаревића, Јована Станојковића Довезенског, Косте Пећанца и Ђорђа Ристића Скопљанчета.

Крстарећи планинама изгубио је здравље и већ 1906. морао је да се повуче у Србију на месту шефа штаба заменио га је Михаило Ристић-Џервинац.

                                     

3. Последње године

Због слабог здравља Илија Јовановић је повучен у Врање 1905. где су његове организаторске способности искоришћене у Извршном одбору српске одбране, граничној команди и магацину српских чета. Болест га је полако изједала све до краја 1913. када је преминуо.

                                     
  • За друге употребе, погледајте Љубомир Јовановић вишезначна одредница Љубомир С. Јовановић Чупа 1877 - 25. јун 1913 је био српски новинар, четник
  • Јовановић је српско презиме које је било најчешћe презиме у Србији у 2011. години. Јовановић је најзаступљеније презиме у Србији и налази се на седмом
  • Основна Школа Змај Јова Јовановић у Руми, налази се недалеко од центра града, има дугу традицију, висок углед, а позната је и по великом броју награда
  • За другу употребу, погледајте страницу Јован Јовановић Јован Јовановић Пижон Београд, 3. септембар 1869 - Охрид, 20. јун 1939 био је српски дипломата
  • За друге употребе, погледајте Василије Јовановић вишезначна одредница Др Василије Јовановић Васа Маћедонац Скопље, фебруар 1874 - Београд, 31. децембар
  • Бранивој Јовановић 23. мај 1883, Кисиљево - 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова познат као Војвода Брана, је био пешадијски поручник и четнички
  • што је некима и успело. У борби је погинуо војвода Илија Јовановић Марко Протић, Димитрије Јовановић и Мирче Наумовић. Рањени четници Никола Ристић из
  • Ђорђе Јовановић Селевац, насељеном месту на територији општине Смедеревска Паланка, основана је 1837. године. Школа носи име Ђорђа Јовановића писца
  • Драгутин Јовановић Луне Алексинац, 1892 - Ниш, 2. јула 1932 је био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци. Вишеструко
  • Илија Трифуновић - Бирчанин Топола, 20. јул 1877 - Сплит, 3. фебруар 1943 је био српски четник и четнички војвода из времена Борбе за Македонију 1902 1912