Back

ⓘ Краљевина Хрватска и Славонија




Краљевина Хрватска и Славонија
                                     

ⓘ Краљевина Хрватска и Славонија

Краљевина Хрватска и Славонија била је номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у саставу Аустроугарске монархије. Припадала је Земљама круне Светог Стефана, односно мађарском делу Монархије, у којем је поглавар дома Хабсбурговаца владао као краљ.

Укључивала је централне и северне делове данашње Хрватске, без Далмације и Истре којима је непосредно управљала Аустрија, без Међимурја и Барање који су припадали Мађарској, као и Ријеке која је посебним од Угарске доданим анексом Хрватско-угарске нагодбе, названим "Ријечка крпица", припала Мађарској. Унутар Краљевине Хрватске и Славоније био је и источни дио Срема који је данас део Србије.

                                     

1. Историја

Краљевство Хрватске и Славоније формално је уједињено Хрватско-угарском нагодбом из 1868. кад је, за бана Левина Рауха договорен облик будуће заједнице Хрватске и Угарске унутар Земаља круне Светог Стефана. Том нагодбом хрватског је бана именовала заједничка влада у Будимпешти, а 55% пореза одлазило је у средишњу касу. Троједна краљевина била је аутономна у питањима школства и вере, месне управе и судства, док је с Угарском имала заједничку трговину и промет. Бана је именовала заједничка влада у Пешти.

Године 1871, Еуген Кватерник повео је Раковичку буну у којој је и сам погинуо 11. октобра исте године. Хрватска је тада напредовала од полуфеудалног према савременом грађанском друштву. Особито је то дошло до изражаја у време бана Ивана Мажуранића 1873 - 1880. Он је уједно био и први бан пучанин који није био припадник племства. Мажуранић је успео обновити хрватски школски систем и успоставио мрежу јавних школа, чиме је смањен утицај црквених школских установа.

Године 1881, Краљевини су припојене земље које су чиниле Војну крајину. Остала је идеја да се овом краљевини придружи и Далмација, те се оно називало Троједном Краљевином Хрватске, Славоније и Далмације, премда је Далмација и даље припадала аустријској средишњој власти. Године 1878, Хрватски сабор упутио је захтев краљу Фрањи Јосифу да Далмација и Босна и Херцеговина буду присаједињене с Хрватском и Славонијом што је одбијено, под притиском Мађара који нису желели да Хрватска тиме ојача након чега би се могла боље одупирати мађаризацији.

Октобра 1905, Франо Супило окупио је у Ријеци тзв. "Ријечку конференцију" на којој је учествовало 44 посланика Хрвата и Срба. Све опозиционе странке у Хрватској и Славонији пристале су уз ову Ријечку резолуцију, сем франковаца, који су били на антисрпски оријентисани, и Хрватске пучке сељачке странке Стјепана Радића, која је одбијала отцепљивање од Беча.

Године 1908, у Загребу је организован тзв. Велеиздајнички процес против углавном српских политичара из хрватско-српске коалиције, но након што је 31 особа проглашена кривом и осуђена на присилни рад у трајању од 5 до 12 година, пресуда је поништена, док процес није никад настављен. Године 1909, уследио је и тзв. Фридјунгов процес одржан у Бечу, а назван по бечком историчару Фридјунгу који је објавио низ чланака у којима је за велеиздају оптужио и Франа Супила, вођу Коалиције. На суђењу је доказано да су оптужбе утемељене на лажним документима фалсификованим у аустроугарској амбасади у Београду и достављеним од стране аустроугарског министарства спољних послова.

На изборима 1912. поново је победила Хрватско-српска коалиција, док је владина странка добила тек 10 посланичких места.

Краљевина Хрватска и Славонија престала је да постоји 1918. године раскидом политичких веза с Аустроугарском монархијом. Дана 1. децембра, њена територија постала је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

                                     

2. Становништво

Попис 1910.

Према попису из 1910. у Хрватској и Славонији било је 2.621.954 становника, а језички и верски састав становништва био је следећи:

Немаца и Мађара било је највише у Вировитичкој и у Сремској жупанији.

По вјероисповијести било је 73% католика и 24% православаца.

У раздобљу између пописа из 1911. и онога из 1921. у Краљевини СХС, подручје Хрватске и Славоније изгубило је 5.359 становника или 0.2%, што је последица ратних збивања, те је 1921. биле 1043 жене на 1000 мушкараца, но у том је раздобљу порастао наталитет 1.7% годишње.

                                     

3. Банови

Списак банова Хрватске од 1868. до 1918:

  • Иван Шкрлец де Ломница 1913 - 1917.
  • Иван Мажуранић 1873 - 1880.
  • Теодор Пејачевић 1903 - 1907.
  • Славко Цувај 1912 - 1913.
  • Ладислав Пејачевић 1880 - 1883.
  • Карољ Куен-Хедервари 1883 - 1903.
  • Коломан Бедековић 1871 - 1872.
  • Никола Томашић 1910 - 1912.
  • Александар Ракодчај 1907 - 1908.
  • Барон Левин Раух де Нијек 1868 - 1871.
  • Антун Михаловић 1917 - 1918.
  • Павао Раух 1908 - 1910.
                                     

4. Територијална подела

Краљевина Хрватска и Славонија била је подељена на осам жупанија средиште жупаније наведено је у загради:

  • Загребачка жупанија Загреб
  • Пожешка жупанија Пожега
  • Бјеловарско-крижевачка жупанија Бјеловар
  • Вараждинска жупанија Вараждин
  • Модрушко-ријечка жупанија Огулин
  • Вировитичка жупанија Вировитица
  • Сремска жупанија Вуковар
  • Личко-крбавска жупанија Госпић
                                     

5. Спољашње везе

  • Codex diplomaticus Regni Croatiae, Slavoniae et Dalmatiae - Internet Archive.org
  • Историјске мапе Средње и источне Европе
  • Текст Хрватско - угарске нагодбе из 1868.
  • Euratlas
                                     
  • Покрајина Хрватска Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења
  • Троједна краљевина или Троједна Краљевина Хрватска Славонија и Далмација, био је концепт - који су заговарали челници хрватског народног препорода из
  • Краљевина Хрватска 925 - 1102 Краљевина Хрватска 1102 - 1526 Краљевина Хрватска и Славонија Краљевина Славонија Хрватска војна крајина Карловачки генералат
  • Хрватска и Славонија се може односити на: Краљевина Хрватска и Славонија 1868 1918 била је номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у
  • Краљевина Хрватска се може односити на: Краљевина Хрватска 925 - 1102 самостална хрватска краљевина током 10. и 11. века Краљевина Далмација и Хрватска
  • 925 - 1102 Краљевина Далмација и Хрватска 1102 - 1526 Бановина Славонија Краљевина Хрватска 1526 - 1867 и Краљевина Славонија Краљевина Хрватска и Славонија 1867 - 1918
  • Бановина Славонија Славонски сабор Етнички Славонци Краљевина Славонија Славонска војна крајина Краљевина Хрватска и Славонија Хрватска и Славонија 1918 - 1925
  • За друге употребе, погледајте Славонија вишезначна одредница Краљевина Славонија лат. Regnum Sclavoniae, нем. Königreich Slawonien, мађ. Szlavón Királyság
  • Краљевина Хрватска лат. Regnum Croatiae била је средњовјековна монархија у средњој и југоисточној Европи, која се развијала на простору данашње Републике
  • Краљевином Угарском Краљевина Хрватска и Славонија самоуправна круновина у саставу шире Угарске 1867 - 1918 Горња Славонија односно Стара Славонија