Back

ⓘ Загорје (Вучитрн)




Загорје (Вучитрн)
                                     

ⓘ Загорје (Вучитрн)

Загорје се налази у западном делу косовске области на падинама Копаоника, на косом пределу званом Гомур, на надморској висини од 788 м. Помиње се из оскудног народног усменог предања, и то као да почиње од Кнеза Лазара, Грдечом, Горњом Дубницом, Луг Дубницом, Доњом дубницом, Новим Селом, Виљанцем, Ропицом. У почетку село се није делило на махале, али како се насељавало и ширило тако су и настајали засеоци. Познати засеоци су: Соколовић махала, Рустоли махала, Балевић махала, Церовићи, Обрадовићи, Гашићи. Већа брда су: Гола Чука 632 метра, Церовик 668 метара, Мачким Камен 759 нетара и друга. Село је удаљено 14 км од Вучитрна.

                                     

1. Историја

Предање каже да је Загорје проклео Кнез Лазар када је пролазио кроз њега са својом војском на путу за бој на Косову Пољу. Уморна војска од дугог пута, хтела је ту да се улогорује, избегавајући насељено место. Ходајући по атару Загорја и тражећи погодно место за преноћиште, поред неке воде, да пређу преко ње или не, углавном да се улогорују у њеној близини, па пошто је не нађоше Кнез Лазар је проклео то место речима: "да Бог да, никада немало воде", и уморни пређоше преко Самодрешког брда 822 метра и спустише се низ брдо према насељу Самодрежа, становника 1396 податак из 60-их година 20-ог века, близу ушћа Лаба у Ситницу у северном делу Косова Поља. Уморне и напаћене душе, после оскудне вечере, нађоше себи одмора и сну. Сутрадан се, по предању, Кнез причестио са својом војском у истоименој цркви, уочи косовске битке 1389. године. Црква је била мала, једнобродна базилика, коју су порушили Турци. Касније је обновљена, да би у двадесетом веку, који је за Србе донео звек, била поново порушена од стране сепаратистичких агресора. После тих усмених предања, Загорје се први пут помиње у документима у 14. веку, у циклусу историјских народних епских песама, које се надовезују непосредно на косовске догађаје и углавном обухватају време пропадања старе државе, односно период који се протеже од краја 15. и почетком 16. века. У групи песама "Црнојевићи", конкретно у епско-лирској песми "Маргита девојка и Рајко војвода", налази се податак где се помиње село Загорје, које народни песник назива "питомо место", а питомо је синоним што све роди од житарица и поврћа и богато је вегетацијом, иако је оскудно са водом. По ослобођењу од Турака велики број Албанаца се одселио из овог села у Турску. Насељеници су купили од ових Албанаца 1914. године имања и населило се 7 српских кућа, док је стигло и 5 кућа на добивену земљу од стране државе.

                                     

2. Порекло становништва по родовима

Подаци из 1938.

Албански родови

  • Алити 1 кућа. Мухаџир је из Топлице. У Загорју се настанио још 1909.
  • Амети 1 кућа. Као мухаџир из Топлице живео је у Лабу, одакле се доселио 1933. на куповицу.
  • Брадаш 1 кућа, од фиса Сопа. Мухаџир је из Топлице, а у Загорје се доселио 1928. из Брадаша у Лабу за чифчију на имању Раденка Стамболића из Новог Села Мађунског.
  • Асани 1 кућа. Досељен 1928. из околине Пећи.
  • Душ 1 кућа. Преселио се из Бабиног Моста 1933. за чифчију на имању професора Глише Елезовића.

Српски родови

  • Прељевић 2 кућа, 1924. из Дегрмена у Топлици. Старином је из Црне Горе.
  • Савковић 1 кућа 1914. из Томиног Потока у Топлици. Старином је од Сјенице.
  • Ђурић 3 кућа 1914. из М. Косанице у Топлици.
  • Перић 1 кућа 1914. из Боровца у Топлици.

Колонисти

  • Живановић 2 кућа 1923. из Г. Драгуше у Топлици. Старином су из Придворице Зубин Поток, одакле су 1878. прешли у Топлицу.
  • Стојковић 1 кућа 1923. из Лазаревца у Топлици.
  • Булатовић 1 кућа 1926. из Дегрмена у Топлици, иначе старином из Црне Горе.
  • Јовић 1 кућа 1928. из Ђуревца у Топлици.
                                     

3. Одсељени 1941-93

  • Прелевић Слободан 1974, са 3 чл., Приштина
  • Прелевић Владо 1974, са 5 чл., Обилић
  • Ђурић Богдан 1954, са 3 чл., Београд
  • Миленковић Лука 1954, са 5 чл., Топлица
  • Миленковић Станица 1967, са 2 чл., Куршумлија
  • Ђурић Јордан 1954, са 4 чл., Топлица
  • Перић Периша 1954, са 6 чл., Топлица
  • Стојковић Аца 1954, сам., Београд
  • Вукосављевић Ђорђе 1967, са 4 чл., Прокупље
  • Стојковић Војислав 1954, са 6 чл, Блаце
  • Ђорђевић Томислав 1967, са 5 чл., Куршумлија
  • Ђорђевић Љубо 1967, са 3 чл., Куршумлија
  • Ђурић Драго 1954, са 7 чл, Топлица
  • Прелевић Миладин 1966, са 2 чл., Топлица
  • Калезић Стево 1954, са 4 чл., Бор
  • Калезић Анђа 1956, са 2 чл., Прокупље
  • Чарапић Милосав 1941, са 4., Куршумлија
  • Перић Пера 1954, са 7., Барич
  • Боровац Милован 1954, са 3 чл., Топлица
  • Ђурић Љубо 1954, са 4 чл., Топлица
  • Јовић Милош 1974, са 4 чл., Прокупље
  • Ђурић Вељко 1954, са 6 чл., Топлица
  • Живановић Милован 1954, са 6 чл., Блаце
  • Прелевић Милован 1954, са 4 чл., Косовска Митровица, Смедеревска Паланка
  • Миленковић Станоје 1955, са 8 чл, Топлица
  • Живановић Миломир 1954, са 7 чл., Прокупље
  • Ђурић Сретко 1975, са 3 чл., Приштина
  • Гашић Зоран 1975, са 2 чл., Лазаревац
  • Калезић Милош 1954, са 4 чл., Младеновац
  • Јовић Зоран 1974, са 4 чл., Бор
  • Стојковић Миливоје 1954, са 4 чл., Блаце
  • Савковић Томислав 1954, са 7 чл., централна Србија, непозн.
  • Прелевић Милан 1978, са 2 чл., Београд
  • Ђурић Жика 1954, сам., Ћуприја
  • Стојковић Милан 1974, са 4 чл., Вучитрн, В. Бања

Свега 35 домаћинстава са 146 чланова. До 1999. године у овом селу живело је 2 старачка домаћинства са по 2 члана, а грбоље које је оштећено, налази се између Загорја и Луг Дубнице и служило је до 1999. за оба села.



                                     
  • Загорје може бити: Загорје Беране насеље у општини Беране, Црна Гора Загорје Вучитрн насеље у општини Косовска Митровица, КиМ, Србија Загорје Посушје
  • Уколико сте тражили тврђаву, погледајте чланак Вучитрн тврђава Вучитрн стари облик Вучји Трн алб. Vushtrri, Vushtrria, Vuçitërnë је градско насеље
  • Највеће насељено место у општини је град Вучитрн а остала су: Према попису из 2011. године општина Вучитрн имала је 69.870 становника, од чега је 66
  • погледајте страницу Самодрежа. Самодрежа алб. Samadregjë је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Након 1999. село је познато и као Лумкућ алб. Lumkuq
  • Он је према томе претпостављао да су у варош Вучитрн досељени негде са села. Елезовићи су се у Вучитрну бавили грнчарством, земљорадњом и трговином. Младен