Back

ⓘ Категорија:Хистологија




                                               

Хистологија

Хистологија је биолошка дисциплина која проучава ткива. Савремена хистолошка методологија се заснива на коришћењу микроскопа. Неформални назив хистологије је и микроскопска анатомија. Хистопатологија проучава оболела ткива, и веома је важан део дисциплине која се зове анатомска патологија, помоћу које се може јасно успоставити дијагноза оболелом ткиву. Хистолошка анализа почиње са операцијом, биопсијом или аутопсијом. Добијена ткива се затим ставе на стакла и фиксирају како би се спречило изумирање узорка. Један од најчешћих начина одржавања узорка је помоћу формалина 10% раствор формалдех ...

                                               

Апокрине жлезде

Апокрине жлезде су врста егзокриних жлезда чије ћелије приликом излучивања заједно са секретом одстрањују и део сопствене цитоплазме. Излучивање се обавља процесом егзоцитозе и назива се апокрина секреција. Овакав тип секреције карактеристичан је за млечну жлезду.

                                               

Рудолф Вирхов

Рудолф Лудвиг Карл Вирхов је био немачки научник и политичар, друге половине 19. века, лекар, патолог, хистолог, физиолог, оснивач ћелијске теорије у биологији и медицини, један од оснивача социјалне медицине. Многи лакари у свету називају га и "оцем модерне патологије."

                                               

Вишеслојни епители

Вишеслојни епители су изграђени из већег броја слојева ћелија наслаганих један на други тако да само најдубљи слој належе на подепителску ламину. Најдубљи слој чине недиференциране ћелије које задржавају способност деобе током читавог живота чиме се обнављају ћелије виших слојева које пролазе кроз низ морфо-физиолошких промена којима постају диференциране. Ћелије су непокретне, међусобно су повезане адхезивним међућелијским везама и нису поларизоване док је сам епител поларизован.

                                               

Жлездани епител

Жлездани епител је врста епителског ткива изграђеног од истоврсних, жлезданих ћелија. Жлездане ћелије образују једнослојне епителе који могу водити порекло од ектодерма или ендодерма. Жлездани епители заједно са градивним елементима других ткива образују жлезде.

                                               

Имунохистохемија

Имунохистохемија је метода у лабораторијској дијагностици која се, користећи основни принцип у имунологији да се одређено антитело веже и препознаје само циљни антиген, бави применом обележених антитела као специфичних реагенаса за локализацију и детекцију ткивних конституената. Уколико се говори о локализацији протеина у или на ћелији онда говоримо о методи имуноцитохемије. Последњих година имунохистохемија се развила у снажно дијагностичко средство које пружа додатне информације приликом рутинске морфолошке анализе ткива, јер "омогућава визуелизацију дефинисаних антигена у ткивним пресец ...