Back

ⓘ Стјепан Секулић




                                     

ⓘ Стјепан Секулић

Рођен је 22. фебруара 1922. године у Слободници код Славонског Брода. Основну школу завршио је у Слободници, а после тога бродску гимназију. Тада је учествовао у свим акцијама СКОЈ-а, међу осталим, и у познатом штрајку око 60 матураната седмошколаца у бродској гимназији, 1940. године. Због учествовања у штрајку, био је истеран из седмог разреда гимназије, као и неки његови другови. Разред је завршио у Загребу, где је постао секретар средњошколског руководства СКОЈ-а. По избијању Априлског рата 1941, вратио се у Слободницу.

Секулић је, заједно с осталим бродским скојевцима и члановима КПЈ, прешао у илегалност. Боравио је у мочварном делу Јелас-поља, у близини родног села. Тамо је 9. јула 1941. примљен у чланство КПЈ. Током лета 1941, учествовао је у акцијама и диверзијама у Слободници, Сибињу и Старом Слатнику. По наредби КПЈ, Секилчић је прешао у легалност, јер се једино тако могла одржавати веза са Славонском Пожегом, Новом Градишком и Загребом.

У августу 1941, после повратка из Загреба, био је ухапшен и одведен у логор код Славонског Брода, али никога није одао. Био је пуштен, али је поново ухапшен крајем децембра 1941. и из Славонског Брода пребачен у Загреб, па у Логор Јасеновац. Из логора је побегао препливавши канал Струг. Укрцао се у отворени железнички вагон, искочио у близини Славонског Брода и вратио се кући у Слободницу.

Ступивши на територију где су деловале прве партизанске групе, Стјепан Секулић је постао секретар Окружног комитета СКОЈ-за Славонски Брод, а убрзо после тога секретар Обласног комитета СКОЈ-за Славонију. На Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије, одржаном у Бихаћу од 27. до 29. новембра 1942, Секулић је с још неколико другова представљао омладину из Славоније. Као члан Покрајинског комитета СКОЈ-за Хрватску, Секулић је на конгресу био изабран и у Централни одбор УСАОЈ-а. Пошто се због Четврте непријатељске офанзиве није могао вратити у Славонију, око пола године био је борац Шесте личке пролетерске дивизије. У Славонију се вратио марта 1943. године. Почетком 1943. године, Секулић је отишао на Кордун, где је учествовао у раду пленума Покрајинског комитета СКОЈ-за Хрватску, у Слуњу. После конгреса, неко време је проборавио у болници због ране коју је задобио у окршају с непријатељем.

Ноћи између 13. и 14. марта 1944. године, мања група се, прелазећи из Кордуна, пребацила преко Саве. Тек што су се сви пребацили, из заседе су запуцале непријатељске снаге. Секулић, који је био на челу групе, тада је погинуо у шуми Жутици код села Ободова Туропоље.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије АВНОЈ, 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • Борисав Станковић 2010. године за роман Врло мало светлости. Награда Исидора Секулић 2010. године за роман Врло мало светлости. Награда Кочићево перо и Награда
  • рептезантацију од прве утакмице 1920, десет пута. Заменио га је Тодор Секулић који је одвео репрезентацију на олимпијске игре, али је после дебакла и
  • Јовановска, Стјепан Јурековић, Радојка Катић, Милан Кеча, Ђорђе Матић, Срећко Недељковић, Мехмед Нуркановић, Никола Поповски, Владимир Секулић Лојзка Стропник
  • Милосављевић, Момчило Митров, Ризо Муковић, Ђоре Печијарески, Владимир Секулић Славко Соршак, Милан Фабијанчич, Петер Хеџет, Муло Хоџић и Гојко Шкрбић
  • Грађански Загреб утакмице: 1, голова 0 Деби: 26.05.1924. Уругвај Тодор Секулић Београд 1 Stade Bergeyre срушен је 1926. Португалија одустала од такмичења
  • Слободан Бајић Паја Борислав Михајловић Михиз Вида Огњеновић Дејан Медаковић Стјепан Седер Ото Хорват Горан Шушљик Слободан Тркуља енглески - немачки енглески
  • Чајковског 2а. Школа се од 2017. године налази у згради у улици Херцег Стјепана 7, на месту некадашње основне школе Стари град Једанаеста гимназија
  • др Стојан Раденовић, професор социологије др Вишеслав Крсмановић и др Стјепан Гредељ, физичко васпитање је предавао кошаркаш Ладислав Демшар. Гимназију
  • 1968 1976 22 4 Филип Блашковић 1969 1969 1 0 Звонимир Бобан 1988 1991 7 1 Стјепан Бобек 1946 1956 63 38 Срећко Богдан 1977 1983 11 0 Владислав Богићевић
  • успони, падови уздизања. Београд Книн: Српско културно друштво Зора. Sekulić Milisav 2000 Knin je pao u Beogradu. Nidda Verlag. Преминуо генерал

Users also searched:

...