Back

ⓘ Милун Видић




Милун Видић
                                     

ⓘ Милун Видић

Рођен 9. марта 1939. године у селу Роге код Ужичке Пожеге.

Завршио Академију ликовних уметности у Београду као и постдипломске студије 1970. године на истој Академији у вајарској класи професора Мише Поповића.

Члан је УЛУС-а од 1968. године.

Од 1967. учествовао на бројним групним изложбама у Југославији и иностранству a од 1968. самостално излагао.

Од 1970. до 1977. године био је у статусу слободног уметника. Један је од оснивача и чланова вајарске групе Десет плус’.

Од 1977. до 1994. године радио је на Академији уметности у Новом Саду где је прошао сва звања од асистента до редовног професора за предмет вајање са технологијом. Године 1994. прелази на Факултет примењених уметности у Београду где је радио као редовни професор за предмет вајање до 1. октобра 2004. године када одлази у пензију.

Дела му се налазе у Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју у Београду, Галерији југословенског портрета у Тузли, Галерији Ликовног сусрета у Суботици, Народном музеју у Крагујевцу, Савременој галерији у Панчеву, Галерији Културног центра "Мишко Крањец" у Мурској Соботи, Галерији савремене уметности у Бањој Луци, Народном музеју у Краљеву итд.

Умро је у Београду 15. новембра 2007. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана у Београду.

                                     

1. Стваралаштво

У савременој српској скулптури у дрвету мало је примера за које се без резерве може констатовати да су сигуран аутентични допринос оном њеном делу који је континуирано отварао и креативно разматрао врло сложене и озбиљне пластичке проблеме. Дело Милуна Видића је већ у његовим првим иступањима на уметничкој сцени крајем шездесетих година запажено по крајње промишљеном, доследном и надасве успешном у материјалу проведеном специфичном стваралачком пројекту који га је одредио као истински заинтересованог и присутног уметника у условима заоштравања идеје аутохтоног у савремености. Тада је скренуо пажњу јавности настојањем да се одвоји од доминантних, тада важећих пластичких форми које су ослободиле скулптуру баласта пуне масе и њене тежине и упутили је према отварању облика и његовог говора самим својим изгледом без претензија према литерарној нарацији, већ напротив према таквим креативним узлетима обликовне имагинације која је управо у епохи овог аутора кроз многе примере достигла оне естетичке норме које на чудан, али и оправдан начин, важе и данас. Он полази од једног привидног принципа конструисања, или том моделу блиских намера, у ком ће процесу кренувши од јединичног елемента изградити целовит и семантички богат пластички свет. Милун Видић је од једне првобитно аморфне структуре на линији архајских симбола, ритуалних предмета и асоцијативног учинка рудиментарних форми у даљњим секвенцама разраде овог система доспео до правог вајарског идентитета и специфичне пластичке синтаксе са потпуна заокруженом личном поетиком. У том раду Видић је остао доследан једном материјалу – дрвету – мада је каткада чинио и одређене покушаје да у металу одговори на изазове својих схватања једним чвршћим, хладнијим и инертнијим обликом. Међутим, и у таквим радовима он је тежио утиску рустичности, запуштености, временском постојању као трајном доказу људског присуствовања. У уметничким преокупацијама иако је остао доследан модерниста, Милун Видић је основним обликованим захватом изградио понешто промењену, готово ванвременску креативну позицију. Облици његовог рада, чврсто уверење у данашње вредности и значења савремене уметности, сасвим дефинисан вајарски рукопис довели су ово дело готово до притајене "монументалности" тих, форматом, углавном мањих и средњих радова, у којима је њихов аутор препознат по трагалачким истрајностима и имагинативним потенцијалима ванредних могућности.

                                     

2. Самосталне изложбе

  • 1970. Београд, Галерија Коларчевог народног универзитета
  • 1988. Београд, Галерија САНУ
  • 1979. Београд, Салон Музеја савремене уметности, Нови Сад, Галерија Трибине младих
  • 2002. Ужице, Градска галерија. Зрењанин, Савремена галерија
  • 2003. Лазаревац, Модерна галерија
  • 2012. Нови Београд, Галерија "Блок", ретроспективна изложба
  • 1973. Београд, Галерија Дома омладине
  • 1985. Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда
  • 1968. Штип, Галерија "Безистан"
  • 2000. Београд, Салон Музеја савремене уметности
  • 1975. Аранђеловац, Павиљон "Књаз Милош"
                                     

3. Скулптуре у јавном простору

  • 1997. Свилајнац, парк Пољопривредне школе
  • 1974. Врњачка Бања, парк погона киселе воде "Врњци"
  • 1979. Краљево, круг фабрике "Магнохром"
  • 1969. Смедеревска Паланка, простор испред зграде Општине
  • 1972. Цазин, двориште и спортски терени основне школе "Нурија Поздерац"
  • 1987. Лабин, Парк скулптура "Дубрава"
  • 1988. Нови Београд, Парк пријатељства СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ 40 година од почетка изградње Новог Београда 1948-1988.
  • 1975. Аранђеловац, туристички пут Букуља-Венчац
  • 1986. Горски Котар - Локве
                                     

4. Награде

  • 1985. Мурска Собота, Награда на 7. изложби Југословенске мале пластике награда Галерије савремене уметности Панчево
  • 1980. Београд, Награда листа Политика’ из Фонда Владислав Рибникар’ за самосталну изложбу скулптура у Салону Музеја савремене уметности у Београду 1979. године, Београд, Откупна награда на југословенском конкурсу за идејно решење Спомен парка Јајинци
  • 1969. Београд, Награда АЛУ за извођење скулптуре у материјалу
  • 1986. Београд, награда за скулптуру на 27. октобарском салону, Београд, награда из фонда Иван Табаковић’ Српске Академије наука и уметности за самосталну изложбу скулптура одржаној у Галерији Културног центра 1985. године
  • 2005. Друга награда са извођењем на конкурсу спомен обележја 100 година туризма на Тари’ са Арх. Бранимиром Митровићем
  • 1978. Краљево, Прва награда на Југословенском конкурсу за решење скулптуре у кругу фабрике Магнохром’
  • 1971. Тузла, Награда за скулптуру на Другој изложби југословенског портрета
  • 1981. Мурска Собота, Откупна награда на 5. бијеналу југословенске мале пластике, Бања Лука, Трећа награда на југословенском конкурсу за идејно решење споменика Веселина Маслеше прва и друга награда нису додељене
  • 1973. Врњачка Бања, Премија прва награда на I бијеналу југословенске скулптуре у пленеру, Зрењанин, Награда културно-просветне заједнице на XVIII изложби уметничке колоније Ечка
  • 1993. Премија на Јесењој изложби УЛУС 93
  • 1976. Београд, Награда на изложби Простор 76’ за извођење скулптуре у материјалу, Београд, Награда ливнице Пластика’ на XVII Октобарском салону
  • 2003. Плакета УЛУПУДС-за скулптуру на Октобарском салону 2003. године


                                     
  • 1928 - 1990 62 песник, новинар и сликар добитник Змајеве награде 1975 Милун Маровић 1947 - 2009 62 доктор геологије, редовни професор Рударско - геолошког

Users also searched:

...