Back

ⓘ Иларион Зеремски




Иларион Зеремски
                                     

ⓘ Иларион Зеремски

Епископ Иларион световно Владимир Зеремски рођен је у Турији 27. фебруара 1865. године. Завршио је Српску православну велику гимназију у Новом Саду, правне науке слушао у Будимпешти, а Московску духовну академију завршио је 1890. године са степеном магистра богословља. За професора Старе карловачке богословије постављен 1891. године.

Као професор покренуо је у Сремским Карловцима"Богословски гласник" 1902. и са осталим професорима богословије уређивао га и држао на "висини коју није достигао ниједан богословски лист после рата". У Старој карловачкој богословији је предавао Нови завет, из којега је превео и протумачио најважније делове, од којих је само мањи део објављен у "Богословском гласнику". Поред Новога завета, епископ Иларион се бавио и историјом, чији је сјајан познавалац био.

Када су се Румуни издвојили из састава Карловачке митрополије и покренули парницу, тражећи манастире и уопште имовину митрополије, тадашњи архимандрит Иларион је на основу архивске грађе написао књигу "Српски манастири у Банату", која је умногоме помогла решењу овога спора који је вођен пред мађарским судовима. Његове историјске студије "Српска Патријаршија" и "О женском манастиру у Старом Јаску" и данас имају велику вредност, јер је приликом писања истих користио архивски материјал из митрополитског, бечког и будимпештанског архива.

                                     

1. Монашки живот

Замонашен у манастиру Ковиљу 14. октобра 1893., рукоположен за ђакона 26. октобра, за презвитера 27. октобра исте године. Достојанством синђела одликован 1898., протосинђелством 1899., а чином архимандрита 1904. године. До избора за епископа био је настојатељ манастира Хопова и Раковца.

                                     

1.1. Монашки живот Епископско звање

За викарног епископа хиротонисан 18. децембра 1912. године. После смрти епископа горњокарловачког Михаила, 1914. постављен за мандатара ове епархије. Услед неприлика везаних за односе Карловачке патријаршије и бечког двора пре и током Првог светског рата Епархијски архијереј постаће званично тек у новембру 1920. године, после уједињења српских цркава.

На мировној конференцији у Паризу 1919. године епископ Иларион је био, као стручњак за Војводину, члан нашег мировног посланства. Исте године је изабран и за професора Универзитета у Београду, али због одласка на епархију није могао прихватити овај положај.

Као врсни сарадник Историјског друштва у Новом Саду, епископ Иларион је припремио за штампу књигу животописа архијереја Карловачке митрополије, која је требало да изађе у издању овога друштва, али је сав овај материјал, нажалост, нестао за време Другог светског рата.

Као епархијски архијереј посебно се бринуо за побољшање материјалног положаја парохијског свештенства најпространије епархије Карловачке митрополије, као што се бринуо и за интерниране српске свештенике у манастиру Гомирју у току Првог светског рата. У епископу Илариону Српска црква је имала једнога од најобразованијих јерараха без којега се није могао замислити ниједан рад када се радило о доношењу законских прописа или стварање црквених установа и удружења.

Умро је 1. јануара 1931. године у Плашком и сахрањен у тадашњем катедралном храму у датом насељу.

                                     
  • Марковић, Јован Радонић, Станоје Станојевић, Нико Жупанич, владика Иларион Зеремски Фердо Шишић и др. Радне просторије секције биле су смештене у хотелу
  • женску задругу. Библиотека је имала 2.000 књига. У Турији су рођени: Иларион Зеремски епископ СПЦ, учесник Париске мировне конференције 1865 - 1931
  • Томислав Жугић 1934 Никола Жутић 1952 Милан Зеленика 1885 - 1964 Иларион Зеремски 1865 - 1931 Милош Зечевић 1838 - 1896 Милош Л. Зечевић 1880 - 1955
  • Шематизам Српске православне епархије вршачке за годину 1898, Вршац 1899. Иларион Зеремски Српски манастири у Банату, њихов постанак, прошлост и одношај према
  • Претходник: Теофан Живковић Епископ горњокарловачки 1891 - 1914. Наследник: Иларион Зеремски
  • др Иларион Радонић 1871 1932 митрополит зворничко - тузлански 1909 10 22, митрополит вршачки 1922 29, пензионисан због болести Иларион Зеремски 1865 1931
  • 1865 - 1872 Теофан Живковић 1874 - 1890 Михаило Грујић 1891 - 1914 Иларион Зеремски 1920 - 1931 Максимилијан Хајдин 1931 - 1936 Сава Трлајић 1938 - 1941