Back

ⓘ Даница Антић




                                     

ⓘ Даница Антић

Даница Антић била је српска сликарка колориста, која је сврстана између импресионизма и фовизма. Била је члан сликарске групе "Десеторо".

                                     

1. Биографија

Даница Антић је рођена у Београду, 20. октобра 1910. године где је завршила освовну школу и гимназију. Од почетка свог ликовног школовања имала је за професоре наше најбоље сликаре. У Другој женској гимназији "Краљица Наталија” јој је професор била Зора Петровић, а од 1931–1934. усавршава се у приватној школи нашег великог сликара Јована Бијелића. Студије сликарства наставља на Академији ликовне уметности у Београду, а 1938. године прекида студије у Београду и одлази у Париз на ликовне студије. Тамо проводи две године да би се по избијању Другог светског рата вратила у земљу.

У току рата се прикључује НОБ-у и рат завршава као цртач у штабу пропагандног одељења Прве армије на Сремском фронту. По ослобођењу наставља студије ликовне уметности на Академији ликовне уметности у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића.

У периоду од 1952. до 1962. године, ради као ликовни педагог а после 1962. па до своје смрти ствара као слободни уметник. У току свог рада имала је студијска путовања по Француској, Италији, Швајцарској, Грчкој, Турској, Енглеској, Шкотској и Алжиру.

Дела Данице Антић се чувају у јавним збиркама: Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, Спомен збирци Павла Бељанског и Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду али и другим музејима и приватним колекцијама.

Умрла је у Београду 14. јануара 1989. године.

                                     

2. Сликарска група "Десеторо"

Сликарска група "Десеторо" је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут. Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.

                                     

3. Признања

  • 1983 - Октобарска награда града Београда, Београд
  • 1983. - Октобарска награда града Београда,
  • 1955 - Награда "Невен" за најбољу илустрацију књиге,
  • 1965 - Награда УЛУС-а,
  • 1973. - Награда завичајног Музеја Ровињ,
  • 1975 - Награда Туристичког савеза на изложби "Београд - инспирација сликара",
  • 1982 - Награда Музеја града Београда на изложби "Београд инспирација сликара",
  • 1974 - Прва награда Музеја града Београда на изложби "Београд инспирација сликара",
  • 1958 - Савезна награда за унапређење ликовне наставе,
  • 1973 - "Златна палета",
  • 1966 - Савезна награда на Изложби "НОБ у делима ликовних уметника Југославије",

Users also searched:

...